Још мало о Сремској Митровици...

ЗА­ШТО ГРА­ДО­НА­ЧЕЛ­НИК БРА­НИ­СЛАВ НЕ­ДИ­МО­ВИЋ ОБ­МА­ЊУ­ЈЕ ПО­ВЕ­РЕ­НИ­КА РО­ДО­ЉУ­БА ША­БИ­ЋА - Шта знају деца шта је сто милиона...

Гра­до­на­чел­ник Срем­ске Ми­тро­ви­це Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић не во­ли кад му се спо­чи­та­ва да је „прав­ник скром­ног фор­ма­та“. Због те ква­ли­фи­ка­ци­је ка­дар је да по­диг­не ту­жбу, јер очи­глед о се­би као ди­пло­ми­ра­ном прав­ни­ку има ма­ло бо­ље ми­шље­ње. Он спа­да у ону вр­сту по­ли­ти­ча­ра ко­ја во­ли да се по но­ви­на­ма пи­шу са­мо ле­пе ства­ри. Во­ли да на­ја­вљу­је хи­ља­де но­вих рад­них ме­ста. Кад се те на­ја­ве не оства­ре он он­да на­ја­вљу­је хи­ља­де још но­ви­јих рад­них ме­ста. И та­ко у круг. Да­ље, гра­до­на­чел­ник Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић во­ли и да се сли­ка по бил­бо­рди­ма, во­ли кад по­бе­ди на из­бо­ри­ма, во­ли, јед­ном реч­ју, кад га љу­ди во­ле, кад гла­са­ју за ње­га. Жи­ва гла­ва. Ко то не во­ли?

Ме­ђу­тим, има ства­ри ко­је гра­до­на­чел­ник Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић ни­ка­ко не во­ли. Пре­вас­ход­но, не во­ли кад га не­ко пи­та ка­ко тро­ши бу­џет­ска сред­ства. М НО­ВИ­НЕ по­след­њих го­ди­на има­ју на­ви­ку да гра­до­на­чел­ни­ка про­пи­ту­ју о то­ме ка­ко се тро­ши но­вац по­ре­ских об­ве­зни­ка. На та пи­та­ња он по­не­кад од­го­во­ри, по­не­кад не од­го­во­ри. Кад не од­го­во­ри, М НО­ВИ­НЕ мо­ра­ју ин­фор­ма­ци­је да тра­же пре­ко кан­це­ла­ри­је по­ве­ре­ни­ка за ин­фор­ма­ци­је од јав­ног зна­ча­ја Родољуба Шабића. 

А ка­ко се ди­пло­ми­ра­ни прав­ник Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић прав­да по­ве­ре­ни­ку за ин­фор­ма­ци­је од јав­ног зна­ча­ја, за­што јав­но­сти не­ће да да од­ре­ђе­ну ин­фор­ма­ци­ју? Та­ко што де­нун­ци­ра и ола­ја­ва и но­ви­не и но­ви­на­ра. Та­ко што на па­сја ко­ла на­ру­жи но­ви­на­ра и но­ви­не ко­је хо­ће да са­зна­ју (гле чу­да?) ка­ко то ди­пло­ми­ра­ни прав­ник на ме­сту гра­до­на­чел­ни­ка Срем­ске Ми­тро­ви­це рас­по­ла­же јав­ним (под­вла­чи­мо јав­ним) фи­нан­си­ја­ма. 

По­след­њи слу­чај у ком су мо­ра­ли да ин­тер­ве­ни­шу из кан­це­ла­ри­је по­ве­ре­ни­ка Ро­до­љу­ба Ша­би­ћа по­но­во је по­ка­зао ка­ко је свест о по­ло­жа­ју на ком се на­ла­зи и по­слу ко­јим се ба­ви код гра­до­на­чел­ни­ка Бра­ни­сла­ва Не­ди­мо­вић не­што ма­ло по­му­ће­на. На­и­ме, у свом до­пи­су по­ве­ре­ни­ку он об­ја­шња­ва за­што но­ви­на­ру М НО­ВИ­НА­МА ни­је у за­кон­ском ро­ку до­ста­вио по­дат­ке ко­ји су од ње­га тра­же­ни, па ка­же ка­ко тај но­ви­на­р М НО­ВИ­НА „из­вр­ће чи­ње­ни­це“ и ка­ко су про­тив ње­га во­ђе­ни „кри­вич­ни по­ступ­ци“. Ко би­ва, но­ви­нар ми се уоп­ште не сви­ђа, не пи­ше ле­по, па за­то не­ћу да му пру­жим ин­фор­ма­ци­је. Ди­пло­ми­ра­ни прав­ник Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић, ко­ји не во­ли да му се спо­чи­та­ва да је „прав­ник скром­ног фор­ма­та“ тре­ба­ло би да зна да све то што је на­вео, чак и да је не­ким чу­дом исти­на, не мо­же да бу­де раз­лог ус­кра­ћи­ва­ња ин­фор­ма­ци­ја од јав­ног зна­ча­ја. Сва сре­ћа па у по­ве­ре­ни­штву за ин­фор­ма­ци­је од јав­ног зна­ча­ја се­де љу­ди ко­је не мо­же сва­ко об­ма­ну­ти.

На стра­ну што ди­пло­ми­ра­ни прав­ник Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић очи­глед­но не раз­ли­ку­је пар­нич­ни од кри­вич­ног по­ступ­ка, „извртање чињеница“ бар може лако да се утврди. Не­ка сва­ки не­ду­жни чи­та­лац про­чи­та из­ве­штај Др­жав­не ре­ви­зор­ске ин­сти­ту­ци­је, па ће му би­ти ја­сно о че­му је ов­де реч. Уз то, не­ка гра­до­на­чел­ник Бра­ни­слав Не­ди­мо­вић об­ја­сни за­што је др­жав­ни ре­ви­зор под­нео про­тив ње­га пре­кр­шај­ну при­ја­ву? То што он говори по локалним телевизијама вређа интелигенцију овог новинара. Ка­ко смо мо­гли да чу­је­мо пре неку недељу, гра­до­на­чел­ник Не­ди­мо­вић је ре­као да је до­био пре­кр­шај­ну при­ја­ву због непоштовања закона о јавним набавкама приликом куповине смокија за новогодишње пакетиће. Између осталог, а о том „осталом“ је избегао одговор. Ваљда су то само ситнице. Као што је ситница уговор са „Путевима“ Душана Боровице на 103 милиона динара који је склопљен мимо закона о јавним набавкама.
Слушајући Бранислава Недимовића могло би се закључити да је не­ка ме­сна за­јед­ни­ца пре­ма­ши­ла тро­шков­ник, ку­пу­ју­ћи смо­ки за но­во­го­ди­шње па­ке­ти­ће? Па су се ма­ло за­не­ли? За јед­но сто милиона ми­ли­о­на? Ма, хајте молим вас!

Др­жав­ни ре­ви­зор на 124 стар­не извештаја не истиче набавку смокија, али истиче пре­ко­ра­че­ње пла­та од 53 милиона динара, кр­ше­ње за­ко­на о јав­ним на­бав­ка­ма од 103 милиона, потрошених 332 милиона динара мимо закона о буџетском систему, не­ва­лид­ну до­ку­мен­та­ци­ју по ко­јој је пла­ћа­но при­ват­ним фир­ма­ма и слич­но, неуговорене радове који су плаћени и друго.

Овом при­ли­ком пи­та­мо ди­пло­ми­ра­ног прав­ни­ка, гра­до­на­чел­ни­ка Бра­ни­сла­ва Не­ди­мо­ви­ћа, ка­да је и на осно­ву че­га утвр­дио ска­лу по ко­јој ме­ри да ли је тро­ше­ње бу­џет­ског нов­ца ми­мо за­ко­на сит­ни­ца или не? Ко­ли­ко нов­ца из бу­џе­та Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца, по ње­го­вом ми­шље­њу, тре­ба да по­тро­ши ми­мо за­ко­на, па да то бу­де озбиљ­на ствар? По­што ми­шље­ње др­жав­ног ре­ви­зо­ра та­ко релативизује. И да ли ти­ме што М НО­ВИ­НА­МА не­ће да по за­ко­ну да ин­фор­ма­ци­је о тро­ше­њу нов­ца из бу­џе­та же­ли да об­ма­не јав­ност и са­кри­је не­ке не­за­ко­ни­те рад­ње? 

Све­тла­на Цу­ца­нић