И још мало...о Митровици ( а онда више нећу )...

Ко ће бити ухапшен у Митровици?

У једним недељним новинама, које имају добре полицијске изворе, писало је да како је сремачки тајкун Душан Боровица, који се налази у притвору по више основа, у замену за статус сведока сарадника, спреман да призна ко га је све од војвођанских политичара, али и ситније бораније, и у којој мери рекетирао. Из те грађе могао би се склепати и сценарио за полицијско тужилачки филмски драмолет на тему „Ко ће бити ухапшен у Митровици?“.
То мислим с обзиром да је на незаконито арчење митровачког буџета, по извештају државног ревизора, отишло преко три милиона евра, или сваки пети динар пореских обвезника, од чега највише за Боровицине фирме, а без поштовања процедуре о јавним набавкама.
Наравно, ако овај наш главни полицајац, сремачки Смајић, не буде толико спор као директор полиције Вељовић, кога Вучић због креативне лењости критикује ових дана, или ако надлежни из тужилаштва не оду на годишњи одмор.
Али, с обзиром на „политичку вољу“ нејаке опозиције и главног коалиционог партнера бивших и садашњих властодржаца (СНС у Сремској Митровици бије глас да „конобаришу“ у актуелној власти), тешко да ће се то догодити. Овде су и много крупније ствари гурнуте под тепих.

Митровачка јавна (пре свега политичка) сцена већ дуже време личи на септичку јаму. Загађена је свака нормалност, опозиција се купује радним местима у Водоводу и канализацији, полуписмени новинари за ситниш, а Сремска Митровица већ је одавно зароњена у зону сумрака. Свему томе у највећој мери је допринела централа Демократске странке, на челу са Душаном Елезовићем, који је успео да тотално разбуца једну од јачих војвођанских организација.

Тако се у Сремској Митровици десио један невероватан парадокс, који не иде у прилог онима који кажу да Вучић хапси само криминалце из ДС. Тај случај је везан за Александра Продановића, човека који је одбио да по налогу појединаца из војвођанске власти рекетира Душана Боровицу за радове које његове фирме изводе у Сремској Митровици. Продановић је онда гурнут у страну, а ко се и у којој мери прихватио одговорности рекетирања може само да се претпоставља.
Елем, Продановић је платио цену, тако што су га Елезовић и камаради, након што је расформиран Градски одбор демократа, искључили из странке. Сам Продановић није се баш потресао због тога, већ је ових дана основао одборничку групу под називом „За бољу Митровицу“, у којој је већина „бивших“ демократа. Док ће одборничку групу „ДС – Александар Продановић“, која је на локалним изборима освојила највише гласова, преузети др Мирослав Кендришић, по некима будући шеф странке на локалу и будући директор митровачке болнице. За сваки случај, како би се од бивших 18 одборника ДС, прикупило пет, што је минимум за формирање одборничког клуба, потрудили су се ДСС и ГГ „Вредна Митровица“, „стратешки партнери“ Д. Елезовића, побринувши се да у „свом“ јавном предузећу које брине о митровачком водоводу и канализацији, запосле бар једног „сигурног“ одборника из редова „жутих“.
Ето шта ти је кад су одборници власници својих мандата: данас можеш да будеш шеф паркинг места, сутра да руководиш гробљем, а прекосутра да одврћеш и заврћеш водоводну славину.

Елем, тако ће екипа која влада селендром која се представља као Град Сремска Митровица, а на чијем се челу неформално налази Ненад Лемајић, алфа и омега локалне политике, поред већ постојеће локалне СНС, имати још једног „кућног љубимца“, оличеног у разбуцаној ДС.

Продановић каже да му је Елезовић учинио услугу, јер данас многи добри кадрови, чланство и бирачи одлазе из митровачког огранка Демократаске странке. За разлику од њих, почели су да се ту окупљају чудесни људи и разне пропалице, међу којима и узорни чланови „земунског клана“.
Ипак, политичка сцена у Сремској Митровици је у толикој мери криминализиована, са појединим странкама које делују као организована криминална група, да појава нове одборничке групе, посебно у опозицији, тешко да може у догледно време ишта да уради да Митровици буде боље.

Битанге су се толико укорениле, да ће требати доста труда и рада док се пређе пут од једне приватизоване Алибабине пећине (у шта се претворила митровачка касаба) до некакве боље, цивилизованије Митровице.

 

( "М Новине" - Владимир Ћосић )