Игор Стрелков: не знамо с ким се украјинска војска борила током ноћи, користећи минобацаче и тешке митраљезе
Белешке Игора Стрелкова 11.05.2014
О ноћном боју…
„Синоћ око пола осам нека пешадијска банда (да ли национална гарда или припадници десног сектора) напала је контролни пункт у Андрејевки. Када су наши почели да одговарају паљбом, са Карачуна су нас директном ватром напали тенковима и оклопним возилима а придружили су им се и минобацачи. Наши су се, према наређењу, повукли дубље у стамбени сектор. Имали смо четири рањена (срећом, како се испоставило касније, нису били тешко рањени), спаљен један ауто и претрпели смо неке губитке у наоружању.
Тачно у поноћ је цео храбри украјински гарнизон са планине Карачун, који се спремао да нападне Славјанск, пробудио се од потпуно неочекиване и немогуће ствари – на њих је отворена артиљеријска (тачније минобацачка) ватра.
Са растојања од око 600 метара по њима је дејствовао наш БМД („копејка“ и „двојка“) и „Нона“ која је испалила 12 граната и безбедно се братила у базу. После једног пуцња, на Карачуну је нешто озбиљно експлодирало, један директан погодак је био у ТВ торањ, други – у зграду ТВцентра. У 4 ујутро, стигао је хеликоптер (вероватно због рањених). Чекамо податке о губицима непријатеља. Мора да их је било – јер је било тамо неколико батерија (укључујући и „град“) и више моторизованих пешадијских батаљона са тенковском четом.
Судећи по радио пресретању, „укри“ су били рањени, повређени и запањени – као у познатој анегдоти „А зашто нас?!!?“. Они су тамо тихо сами седели, пуцали по контролном пункту у Андрејевки, планирали да ускоро нападну Славјанск, кад оно… ПО ЊИМА СУ ОТВОРИЛИ ПАЉБУ!
После такве увреде, „укри“ су се још око два сата борили не зна се са ким, користећи минобацаче и тешке митраљезе. Уништили су гаражу на периферији града и разорили асфалт у области жечлезничке станице.
За то је ујутру била … тишина –а-а-а…
Надам се да је до њих стигао мој суптилан наговештај. Гранате имамо више него довољно – „директна испорука“ из украјинских војних складишта…
Тачно у поноћ је цео храбри украјински гарнизон са планине Карачун, који се спремао да нападне Славјанск, пробудио се од потпуно неочекиване и немогуће ствари – на њих је отворена артиљеријска (тачније минобацачка) ватра.
Са растојања од око 600 метара по њима је дејствовао наш БМД („копејка“ и „двојка“) и „Нона“ која је испалила 12 граната и безбедно се братила у базу. После једног пуцња, на Карачуну је нешто озбиљно експлодирало, један директан погодак је био у ТВ торањ, други – у зграду ТВцентра. У 4 ујутро, стигао је хеликоптер (вероватно због рањених). Чекамо податке о губицима непријатеља. Мора да их је било – јер је било тамо неколико батерија (укључујући и „град“) и више моторизованих пешадијских батаљона са тенковском четом.
Судећи по радио пресретању, „укри“ су били рањени, повређени и запањени – као у познатој анегдоти „А зашто нас?!!?“. Они су тамо тихо сами седели, пуцали по контролном пункту у Андрејевки, планирали да ускоро нападну Славјанск, кад оно… ПО ЊИМА СУ ОТВОРИЛИ ПАЉБУ!
После такве увреде, „укри“ су се још око два сата борили не зна се са ким, користећи минобацаче и тешке митраљезе. Уништили су гаражу на периферији града и разорили асфалт у области жечлезничке станице.
За то је ујутру била … тишина –а-а-а…
Надам се да је до њих стигао мој суптилан наговештај. Гранате имамо више него довољно – „директна испорука“ из украјинских војних складишта…
Игор Стрелков је (сада већ легендарни) командант одбране Славјанска. Био је добровољац у Војсци Републике Српске током одбрамбеног рата у Босни и Херцеговини. Стрелков је био добровољац Другог руског добровољачког одреда и ратовао је код Вишеграда од новембра 1993. године до марта 1994. године.
Рођен и одрастао у Москви . Године 1993 је дипломирао на Московском државном институту Историјског архива. Историчар по образовању, био је јако заинтересован за Белогардејски покрет. Као добровољац је ратовао у Предњестровсу у јуну и јулу 1992, године, Босни и Херцеговини и у Чеченији где је био у саставу 166-те Гардијске моторизоване бригаде.
Стрелков је служио до 2005. у саставу оружаних снага у разним регионима у Русији. Последње место службовања у руској војсци била му је Дирекција за борбу против међународног тероризма 2. службе Русије.
Рођен и одрастао у Москви . Године 1993 је дипломирао на Московском државном институту Историјског архива. Историчар по образовању, био је јако заинтересован за Белогардејски покрет. Као добровољац је ратовао у Предњестровсу у јуну и јулу 1992, године, Босни и Херцеговини и у Чеченији где је био у саставу 166-те Гардијске моторизоване бригаде.
Стрелков је служио до 2005. у саставу оружаних снага у разним регионима у Русији. Последње место службовања у руској војсци била му је Дирекција за борбу против међународног тероризма 2. службе Русије.
Нема коментара:
Постави коментар
Само напред...слободно реците шта мислите.