Економски аспект отцепљења Донбаса

 

 

 

 

 Уколико се индустриjски врло развиjена област Донбаса одлучи да после обављеног референдума прогласи отцепљење од Украjине, некада наjразвиjениjа република бившег Совjетског савеза, према мишљењу стручњака, суочиће се са великим економским проблемима, пише московски лист „Свободнаjа преса“.

Лист поставља питање „шта ће остатити од Украjине“ ако се уз Донбас и друга индустриjска развиjена област, Луганск, где jе jуче такође организовано референдумског изjашњавање грађана, отцепи и тако земљу лиши више од 15 одсто садашњег економског потенциjала.

У Донбасу се, иначе, налазе водећа украjинска предузећа за вађење наjквалитетниjих врста угља, као и велике компаниjе хемиjског комплекса и металургиjе, али и врло значаjана построjења за израду разних враста наоружања, компоненти за космичке ракете, бродоградњу…

Донбас jе према уделу у бруто националном производу (БДП) Украjине оствареном у 2012. години био на другом месту у земљу, одмах иза престонице Kиjева, са учешћем од 11,7 одсто, или изражено у нациналноj валути – 170,8 милиjарди гривни (амерички долар тренутно вреди око 12 гривни).

Луганска област jе пре две године у украjинском БДП-у имала удео од четири одсто, или приблично 58,8 милиjарди гривни, истиче „Свободнаjа преса“, уз напомену да и у региону двомилионског Харкова велики броj грађана жели да добиjе федерални статус у односу на централну власт у Kиjеву.

Руски економиста и политиколог Никита Mаслеников уверен jе да ће се Украjина, у случаjу отцепљења Донбаса и Луганска, суочити „са правом економском катастрофом“.

Чак и у случаjу да обе области остану лоjалне Kиjеву, а затим се успешно обаве и председнички избори заказани за 25. маj, а кредити MMф-а пристигну у пуном обиму, украjинску привреду ове године очекуjе велики пад, уверен jе Mалеников.

Према рачуници украjинских економиста, инфлациjа у њиховоj земљи ове године, услед 50-процентног пада курса гривне и других неповољних кретања, неће бити испод 15 до 16 одсто, а истовремено се прогнозира пад привредне активности од пет до десет процената.

MMф jе, иначе, 30. априла одобрио Украjини двогодишњи стабилизациони кредит од 17,1 милиjарди динара. Половином прошле седмице 3,2 милиjарде долара од те суме jе постало оперативно, док ће даља реализациjа аранжмана бити под великим знаком питања ако се ситуациjа у побуњеним jугоисточним областима земље брзо не стабилизуjе.

Представници MMф-а су, наиме, већ ставили до знања да Kиjев лако може остати без преосталог дела стабилизационог заjма фонда ако се не обуздаjу побуњене области на jугоистоку земље, имаjући у виду да се само у региону Донбаса, Луганска и Харкова ствара око 21 одсто украjинског БДП-а, као и више од 30 процената укупне индустриjске производње.

Цепање земље и одлазак из њеног састава наjразвиjениjих делова доводи у питање способност власти у Kиjеву да уредно сервисираjу текуће и будуће заjмове. Само у овоj години Украjина би требало да страним повериоцима исплати више од седам милиjарди долара приспелих обавеза.

Eкономски колапс Украjине може, према оцени стручњака, да изазове врло негативне последице и на већину земаља централне и источне Eвропе, а постоjи реална опасност да се лоше одрзаи и на привреду еврозоне коjа jе тек ове године почела полако да излази из кризног стања.

Директор Центра за политиколошка истраживања финансиjског универзитета при влади Руске федерациjе, Павел Салин, подсећа да се Украjина у совjетско време делила, кад jе реч о економиjи, на три териториjе – jугоисток са осам индустриjских области познатних и под старим именом Новорусиjа, затим централну област у коjоj се налазе наjбоља житородна поља земље, као и западни регион у коме jе привредне акитвност одувек била наjслабиjа.

Салин каже да уколико се Донбас и Луганск отцепе, то ће бити само почетак процеса коjи би лако могао да захвати jош шест „самодостатних региона“ Новорусиjе, а то су, поред већ поменуте Харковске области, и индустриjски развиjене области са центрима у Oдеси, Запорожjу, Дњепропетровску, Николаjвску и Херсону.

Свих осам наведених области су економски веома повезане са партнерима из Русиjе, не само кад jе у питању снабдевање гасом и другим виталним енергентима, већ jош више због пласмана своjих производа – разних машина, делова за космичке ракете, авионских мотора, основних пољопривредних производа.

 

Запад, укључуjући Eвропску униjу, ниjе заинтересован за увоз тих производа из Украjине, па jе то веома jак разлог због кога и многи житељи и запослени у наведеним и неким другим деловима земље не желе да прекидаjу тесне пословне и све друге везе са Русијом, закључуjе Салин.