Милоје М. Васић - Жича и Лазарица (1928) ПДФ

Милоје М. Васић је творац археолошке науке у Србији. Између 1881. и 1884. године Михаило Валтровић је утемељио све основне археолошке институције, а Васић је те институције развио и већ у првим годинама XX века српску археологију уздигао на највиши научни степен. тако су за непуних тридесетак година та два умна човека остварила дела на којима се заснива археологија у Србији. Васић је сматрао Валтровића својим првим учитељем, а готово сви који су радили и који данас раде на пољу археологије у Србији непосредни су или посредни Васићеви ученици. Та чврста повезаност и континуитет археолошких институција, археолошке методологије и археолошке мисли дају особени печат српској археолошкој науци и чине њену највећу снагу.

Васић је себи постављао високе захтеве јер је сматрао да се средњовековни споменици не могу разумети без знања "из архитектуре и филологије, из историје и историје књижевности, из историје цркве и историје уметности". Зато је и написао да је "Жича и Лазарица" резултанта свих дотадашњих комплементарних сила које су радиле на пољу српских националних наука.

Линк : https://cloud.mail.ru/public/e00a4f68e40f/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%98%D0%B5%20%D0%9C.%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%9B%20-%20%D0%96%D0%B8%D1%87%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0.pdf