Кратка историја руског филма

 

Званична историја руске филмске индустрије почела је 27. августа 1919. године, када је бољшевичка влада – Савет  народних комесара – донео декрет о национализацији филмске индустрије у совјетској Русији. Касније је тај дан постао општенационални празник – Дан филма. У протеклих нешто више од сто година, руски филм је доживљавао узлете и падове, да би се данас борио за опстанак у условима кризе.

Уосталом, првим руским филмом, који је био још и неми филм, сматра се осмоминутни филм снимљен 1908. године, познат под називом „Стањка Разин“ (leader of a major Cossack and peasant rebellion on Russia in 17th century), који је снимио режисер Владимир Ромашков. Управо је тај филм представљао темељ богате историје руске кинематографије.
У протеклим годинама, руска кинематографија је обогатила ризницу светског филма правим ремек-делима. А режисери као што су Сергеј Ејзенштајн, Александар Довженко и Андреј Тарковски постали су класици светске кинематографије.  Пет пута су руски филмови награђивани Оскаром. Награђени су  филмови „Рат и мир“ Сергеја Бондарчука, „Москва сузама не верује“ Владимира Мењшова, „Варљиво сунце“ Никите Михалкова, као и анимирани филм „Старац и море“ Алксандра Петрова и документарни филм Леонида Варламова и Иље Копаслина „Слом немачке војске код Москве“. Оскара је 1975. године добио и совјетско-јапански филм „Дерсу Узала“, који је снимио Акира Куросава. У ризници руске кинематографије налази се и Златна палма – највиша награда најпрестижнијег у свету Филмског фестивала у Кану. Палмину гранчицу 1958. године добио је Михаил Колатозов за филм „Ждралови лете“.
Током последњих неколико година руски филмски студији снимали су најмање  двеста педесет филмова годишње, од чега се на екранима појавило њих осамдесет или деведесет. Број биоскопа који су у функцији на територији Русије премашио је 1800. Према оценама експерата, годишњи приход од филма износи преко милијарду долара, а серијали доносе најмање још пола милијаде долара.
Држава на конкурсној основи  пружа подршку сваком другом филму. Ради се о суми од 4,3 милијарде рубаља, или 140 милиона долара.
Први руски блокбастер појавио се тек пре шест година, када је на платна стигао филм  „Ноћна патрола“, који је остварио приход од 16 милиона долара. А 2008. године  Русија је зарадила укупно 800 милиона долара, с тим што су поједини филмови остваривали приходе преко 50 милиона долара.
Пре само неколико година  буџет за филмове у Русији најчешће није премашивао 3 до 5 милиона долара, али су руски гледаоци недавно одгледали дилогију „Настањено острво“ режисера Фјодора Бондарчука, са буџетом од око 40 милиона долара.
Истина, финансијска криза није заобишла ни филмску индустрију. Крајем прошле године, према разним оценама, замрзнуто је око трећине свих пројеката чија је реализација била започета. На пример,  „Мосфилм“ је обуставио производњу око двадесет пет филмова од деведесет колико их снима, а по оцени генералног директора компаније Movie Researsh Олега Иванова, укупно је било замрзнуто око седамдесет филмова од двеста педесет, колико их се налази у разним фазама производње. Многи приватни инвеститори обуставили су финансирање, а на  кредит од банке није се реално ослањати. Многи филмови ће се појавити на екранима практично уз изосатанак рекламних буџета.
Продаја на националном тржишту ДВД-продукције смањена је за више од половине, за два пута је пала куповина филмова од стране телевизијских компанија. Како сматра генерални директор компаније Планета Информ ЦГ Дмитриј Литвинов, у кризним временима за руске продуценте најмањи рискантни буџет мери се величином од 1 до 3 милиона долара. Рекламни буџет домаћег филма у просеку додаје трошковима филма још 0,7 до 2 милиона долара.
Данас се ситуација постепено стабилизује, и многе компаније  постепено оживљавају и  настављају са производњом заустављених пројеката, а биоскопи бележе солидне приходе. На пример, према подацима сајта movieresearch.ru, за квартал су биоскопи у Русји инкасирали 6,1 милијарду рубаља (200 милиона долара), а не тако давно ти су приходи износили 5,6 милијарди рубаља, или 179 милиона долара. То улива наду да ће руска филмска индустрија у најближој будућности достићи преткризни ниво.
Оптимисти сматрају да је финансијска криза руском филмском тржишту донела не само проблем, него и добитак, јер ће се индустрија прочистити, из ње ће отићи случајни играчи, а остаће крупне компаније за које је филм системски бизнис.
У условима кризе озбиљно су смањене цене изнајмљивања павиљона и техничког персонала. Захваљујући томе, смањени су и производни трошкови за снимање филма. Понуда у сфери филмских услуга суштински је већа од тражње. Крупни полигони за снимање филмова у Русији нису преоптерећени.
Један од најуспешнијих – филмски концерн „Мосфилм“ настао је још у совјетској епохи. Павиљони концерна налазе се у центру Москве и у одличном су техничком стању, па се зато знатан део свих руских филмова снима управо у тим павиљонима. Конкуренција „Мосфилму“ је недавно створени Russian World Studios са производним полигонима у Москви, Санкт Петербургу и на црноморској обали Русије – у Анапи.
Највећи руски филмски произвођачи, без обзира на кризу, могу допустити себи да наставе снимања високобуџетских филмова. У такве, на пример, спада студио „ТРИТЕ“, који је створио оскаровски режисер Никита Михалков, који је снимио дилогију „Варљиво сунце-2“, са буџетом од око 70 милиона долара.
Са овим студиом сарађује и холивудска компанија Walt Disney, која завршава снимање свог првог породичног филма у Русији, „Књига мајстора“, по мотивима руских народних прича. Експерти оцењују буџет заједничког пројекта на 5 до 7 милиона долара. Ако филм прође на очекивани начин,  Disney је спреман да са руским глумцима и режисерима настави сарадњу на даљим пројектима.
Запажен играч на тржишту је и компанија Базелевс, коју је створио други чувени руски режисер, Тимур Бекмамбетов. Управо из погона Базелевса су изашли филмови који су у Русији изазвали праву револуцију – „Ноћна патрола“, „Дневна патрола“ и мелодраматична комедија „Иронија судбине. Наставак“. Осим тога, Базелевс одржава тесне партнерске односе са холивудском филмском компанијом  Universal Pictures. Базелевс је вршио пост продукцију америчког филма „Веома опасан“, који је у Холивуду режирао Бекмамбетов. Бекмамбетов је такође продуцирао и релизацију филма „Црна муња“, о првом руском супермену и његовом летећем аутомобилу.
„Нови филм Бекмамбатова пожњео је успехе, јер он није кренуо путем  копирања западних филмова“, сматра генерални директор истраживачке компаније Movie Research Олег Иванов. „Тимур је направио филм који одражава специфичности националног менталитета и ослања се на разоткривање општељудских вредности. Снимити успешан филм за руског гледаоца може само онај режисер који разуме ’загонетну руску душу’.“
Међу учеснике тржишта, који су у стању да годишње реализују најмање 3 до 6 пројеката, спада и „Централ Партнершип“. Та компанија  се по први пут у земљи латила посла на развијању жанра епске фантастике, и финансирала је  производњу филма „Сиви Вучјак“, уложивши у производњу 10 милиона долара, а сада је понудила тржишу војну историјску драму „Брестска тврђава“ – пројекат који је добио државну подршку. Међу другим озбиљним руским филмским компанијама налазе се још „Интеррфест“, СТВ, „Леополис“, „Каскад-филм“ и „Црвена стрела“.
Филмском производњом активно се баве и холивудски гиганти који су дошли у Русију. Рецимо, Sony Pictures Entertainment формирао је у земљи Monumental Pictures, који се бави производњом филмова на руском језику, за приказивање у првом реду на територији Руије и земљама ЗНД. Monumental Pictures инвестира у филмове средства, која су  карактеристична за руско тржиште. А XX century Fox се већ истакао по стварању историјске драме „Адмирал“, чија је производња коштала 20 милиона долара.
„Западни студији интересују се у првом реду за таленте, за људе који могу дати више филму. Њих такође интересују идеје – сценарији или могућност римејка домаћег филма са међународним потенцијалом.  Међутим, тешко да ’продаја идеја на запад’ може постати индустрија, чини ми се да су изгледнији послови са куповином права и рад на појединим пројектима“, тврди потпредседник компаније „Централ Партнершип“ Армен Дишдишјан. О томе да Запад чешће упире свој поглед на Русију у трагању за новим идејама, а самим тим све више интегрише руску индустрију у светско тржиште, сведоче и компаније које се баве производњом серијске продукције. У Русији се идеје не само купују, него се и продају.
„Осим земаља ближег иностранства, наши садржаји тражени су и у Европи“, каже генерални директор Руске компаније СТС „Медиа“ Антон Кудрјашов. „Ми смо већ продали оригинални формат нашег популарног породичног серијала ’Мамине кћерке’ Немачкој, забавном каналу Das Viarte. Према аналогији наше верзије серијала, у поједине епизоде се позивају личности филмског и шоу-бизниса.“
По речима Армена Дишдишјана, „Русија је већ пето тржиште у свету и четврто у Европи, и логична је жеља холивудских студија да буду присутни на том тржишту на рачун стварања локалног производа. Али је за њих крајње важан добар партнер, који не само да ће узимати њихове технологије и финансије, већ ће и пружати схватање нашег тржишта.“
Другим речима, инвестиције у филм пристижу веома активно, а то значи да учесници тржишта имају разлога да верују да ће филмска индустрија у Русији превладати и ову кризу.


Филмови који су донели највеће приходе:

1.     „Иронија судбине. Наставак“ (2008) – 50,3 милиона долара
2.     „Адмирал“ (2008) – 33,7 милиона долара
3.     „Дневна патрола“ – 33,6 милиона долара
4.     „Најбољи филм“ (2008) – 27,6 милиона долара
5.     „Девета чета“ (2006) – 23 милиона долара.
Према подацима Metropolitan E.R.A., Box Office Mojo и „Кинобизнис данас“