Храм Христа спаситеља у Москви
Катедрални саборни храм Христа Спаситеља (посвећен Христовом рођењу) —
саборни храм Руске православне цркве, недалеко од Московског Кремља, на
левој обали реке Москве.
Првобитни храм је подигнут у част победе руског народа над Наполеоном. На зидовима храма су била исписана имена официра руске војске који су пали у рату с Наполеоновом армадом 1812. године и других непосредних битака против Наполеона.
Храм је рађен према пројекту архитекта Константина Тона. Градили су га истакнути неимари и уметници из целе Русије 44 године. Храм је свечано освештан 26 маја 1883. године.
Здање из XIX века је срушила комунистичка власт 5. децембра 1931. године. На његовом месту је био саграђен базенски комплекс.
Храм је наново грађен од 1990. до 2000. године према цртежима и старим фотографијама.
Садашње здање храма је освештано 19 августа 2000. године.
Првобитни храм је подигнут у част победе руског народа над Наполеоном. На зидовима храма су била исписана имена официра руске војске који су пали у рату с Наполеоновом армадом 1812. године и других непосредних битака против Наполеона.
Храм је рађен према пројекту архитекта Константина Тона. Градили су га истакнути неимари и уметници из целе Русије 44 године. Храм је свечано освештан 26 маја 1883. године.
Здање из XIX века је срушила комунистичка власт 5. децембра 1931. године. На његовом месту је био саграђен базенски комплекс.
Храм је наново грађен од 1990. до 2000. године према цртежима и старим фотографијама.
Садашње здање храма је освештано 19 августа 2000. године.
Историја градње првог здања
Дана 25. децембра 1812. године последњи Наполеонов војник напустио је територију Руске империје. Истог дана цар Александар I је у Виљнусу потписао указ о изградњи храма Христа Спаситеља у Москви „у знак захвалности Богу који је спасао Русију од пропасти.“ Како се дан руске победе поклопио са Божићем, главни олтар је посвећен Рождеству Христовом (Божићу).
Камен темељац је постављен 12. октобра 1817. године, на петогодишњицу победе над француским завојевачима, у Воробјевој Гори (Врапчија Гора). Радови су споро напредовати.
Године 1825. умире цар Александар I, а са његовом смрћу мењају се и услови градње. Место првобитног здања са мноштвом масонских обилежја, нови цар Николаj I, доноси одлуку о градњи новог храма, и то на другом месту.
Већ у априлу 1829. године расписан је нови конкурс. Победник је био архитекта Константин Тона. Храм је у пројекту К. Тона пуно ближи традиционалној православној црквеној архитектури, те је идејни творац овог пројекта назван оцем „нововизантијског стила“.
Дана 10. септембра 1839. године московски митрополит Филарет је поставио камен темељац новог храма, посвећеног двадесетпетогодишњици краја рата.
Изградња храма трајала је 44 године. Храм је грађен из државних средстава, али и из добровољних прилога становништва.
Сви спољашњи украси и скулптуре су изграђене од белог мермера, пронађеног у селу Протопопово, крај Коломенскоја, док су прилазне степенице направљене од црвеног финског гранита. За унутрашњост храма, осим зеленог руског лабрадорита и пурпурног камена из Шокша, коришћен је и италијански мермер.
Храм су осликавали познати сликари тога времена: Семирадски, Суриков, Бруни, Верешчагин, Крамској, Брулов, Вазнецов, Дал, који је радио позлату. Вајари Логановски, Рамазанов и Клод (творац Аничковог моста и споменика Николају Првом у Петрограду) створили су велелепне рељефе са темама из Библије и руске историје.
Тон је умро пре него што је храм освештан, у доби од 87 година.
Освештавање храма планирано је за 1881. годину, али због атентата на цара Александра II је одложено.
Освештавање храма је обављено на Ускрс, 26. маја 1883. године, у присуству целе царске породице. Церемонији су присуствовали и малобројни живи ратни ветерани из 1812. године. Тада је први пут изведена и увертира „1812“ коју је посебно за тај празник, компоновао П. И. Чајковски.
Живот првог здања
Храм Христа Спаситеља је за време царске Русије био главна московска црква - зван главнa катедрала.
У њему је прослављена стогодишњица победе над француском армадом и тристогодишњица власти династије Романов. Дана 26. априла 1908. године одржана је служба посвећена откривању споменика Гогољу.
У Храму је 5. новембра 1917. године, први пут након владавине Петра Великог, изабран нови руски патријарх – Тихон.
Дана 25. децембра 1812. године последњи Наполеонов војник напустио је територију Руске империје. Истог дана цар Александар I је у Виљнусу потписао указ о изградњи храма Христа Спаситеља у Москви „у знак захвалности Богу који је спасао Русију од пропасти.“ Како се дан руске победе поклопио са Божићем, главни олтар је посвећен Рождеству Христовом (Божићу).
Камен темељац је постављен 12. октобра 1817. године, на петогодишњицу победе над француским завојевачима, у Воробјевој Гори (Врапчија Гора). Радови су споро напредовати.
Године 1825. умире цар Александар I, а са његовом смрћу мењају се и услови градње. Место првобитног здања са мноштвом масонских обилежја, нови цар Николаj I, доноси одлуку о градњи новог храма, и то на другом месту.
Већ у априлу 1829. године расписан је нови конкурс. Победник је био архитекта Константин Тона. Храм је у пројекту К. Тона пуно ближи традиционалној православној црквеној архитектури, те је идејни творац овог пројекта назван оцем „нововизантијског стила“.
Дана 10. септембра 1839. године московски митрополит Филарет је поставио камен темељац новог храма, посвећеног двадесетпетогодишњици краја рата.
Изградња храма трајала је 44 године. Храм је грађен из државних средстава, али и из добровољних прилога становништва.
Сви спољашњи украси и скулптуре су изграђене од белог мермера, пронађеног у селу Протопопово, крај Коломенскоја, док су прилазне степенице направљене од црвеног финског гранита. За унутрашњост храма, осим зеленог руског лабрадорита и пурпурног камена из Шокша, коришћен је и италијански мермер.
Храм су осликавали познати сликари тога времена: Семирадски, Суриков, Бруни, Верешчагин, Крамској, Брулов, Вазнецов, Дал, који је радио позлату. Вајари Логановски, Рамазанов и Клод (творац Аничковог моста и споменика Николају Првом у Петрограду) створили су велелепне рељефе са темама из Библије и руске историје.
Тон је умро пре него што је храм освештан, у доби од 87 година.
Освештавање храма планирано је за 1881. годину, али због атентата на цара Александра II је одложено.
Освештавање храма је обављено на Ускрс, 26. маја 1883. године, у присуству целе царске породице. Церемонији су присуствовали и малобројни живи ратни ветерани из 1812. године. Тада је први пут изведена и увертира „1812“ коју је посебно за тај празник, компоновао П. И. Чајковски.
Живот првог здања
Храм Христа Спаситеља је за време царске Русије био главна московска црква - зван главнa катедрала.
У њему је прослављена стогодишњица победе над француском армадом и тристогодишњица власти династије Романов. Дана 26. априла 1908. године одржана је служба посвећена откривању споменика Гогољу.
У Храму је 5. новембра 1917. године, први пут након владавине Петра Великог, изабран нови руски патријарх – Тихон.
Рушење првог здања
У подне 5. децембра 1931. године, храм Христа Спаситеља разорен је експлозивом.
После Октобарске револуције бољшевичке власти су многим црквама пренамениле улогу, или их просто срушиле. Место храма се показало, због своје близине Кремљу, као погодна локација за изградњу споменика социјализму познат као Палата совјета. Споменик је био замишљен као вишеетажно здање у савременом стилу са великом Лењиновом статуом на врху. Због тога је по наређењу Кагановича, у подне 5. децембра 1931. године, храм Христа Спаситеља разорен експлозивом.
Изградња Палате совјета била је неизвесна због недостатка финансијских средстава и честих поплава реке Москве.
Године 1958, у време Никите Хрушчова, на месту храма је изграђен базенски комплекс који ће на том месту остати све до девете деценије 20. века.
У подне 5. децембра 1931. године, храм Христа Спаситеља разорен је експлозивом.
После Октобарске револуције бољшевичке власти су многим црквама пренамениле улогу, или их просто срушиле. Место храма се показало, због своје близине Кремљу, као погодна локација за изградњу споменика социјализму познат као Палата совјета. Споменик је био замишљен као вишеетажно здање у савременом стилу са великом Лењиновом статуом на врху. Због тога је по наређењу Кагановича, у подне 5. децембра 1931. године, храм Христа Спаситеља разорен експлозивом.
Изградња Палате совјета била је неизвесна због недостатка финансијских средстава и честих поплава реке Москве.
Године 1958, у време Никите Хрушчова, на месту храма је изграђен базенски комплекс који ће на том месту остати све до девете деценије 20. века.
Нема коментара:
Постави коментар
Само напред...слободно реците шта мислите.