Ех,да...некада сам бацао речи на папир и оне су се слагале на начин који није тражио објашњење.

Онда сам све те папире негде затурио,баш као и поштанске марке,значке,улазнице од биоскопа и неке драге ситнице чије значење се изгубило у времену.

ЛЕТЊЕ ПЕСМЕ

1.

Не можеш се сакрити иза стена

Море те неће миловати онако како ја знам

Само ће те окрзнути моја мисао

Док пролазиш испод борова

И купујеш сир и млеко за доручак

2.

Купујеш непотребне ствари -

Хаљине које те чине другачијом

Неподношљиво дречаве мајице

Којима покриваш своје дивно тело

Желиш да поседујеш ствари

Које губе своју вредност

Баш онако

Као што ти губиш мене

3.

Када недостају речи

Довољно је да смо заједно испод борова

Купим опале иглице

И слажем их на гомилу

Затим дође ветар

И све почиње испочетка

4.

Може ли се све ово заборавити

Поклонити нечијем туђем сећању

Овај живот нека живи неко други

Ко нема облик животиње

Коју хране

Убацујући мрвице лепоте

У велику празнину

5.

Стојим пред отвореним вратима

И не желим да уђем

Ветар који ме је донео

Однеће ме за тренутак

А,ето

Учинило ми се да сам унутра

Видео тебе

6.

Сутра ће бити лепо време -

Рекла си гледајући у небо

А ја сам знао

Гледајући у твоје очи

Да ће моје птице узалуд летети

Тражећи изгубљено гнездо

Јелса - Хвар 1984.године