Руски правобранилачки центар за косовске Србе

 

 

 

На Косову може да се појави Руски правобранилачки центар. То је једна од многобројних српских иницијатива члана законодавног сабора Санкт-Петербурга Виталија Милонова.

У интервјуу за Глас Русије политичар и јавни посленик је испричао о божићним поклонима за српску децу, руској цркви на територији Косова и утицају трећих сила на руско-српске односе.

Постоји добар плакат: Косово- срце Србије. Али такође на Косову се налази и срце Русије, судећи по том односу већине становника наше земље поводом ове покрајине. Увек доживљавамо блиско к срцу када се нашој браћи дешава несрећа, а косовска несрећа траје већ дуго – говорим о окупацији ове покрајине, која је део републике Србије.

Недавно на позив српске Патријаршије имао сам срећу да боравим у Београду. Ми смо се још једном састали са изузетним људима и размотрили конкретне идеје. Једна од њих је да се омладини са окупране територије пружимогућност да се школују у РФ на универзитетима Санкт-Петербурга и Москве.

Зато што ми схватамо: на територији самопроглашене полубандитске државе коју сада представља Косово добити нормално образовање за његово исконско становништво није могуће. Упоредо са тим представници владе Србије треба да одреде оне правце који су најактуалнији за економију покрајине Косово и Метохија. Неусмњиво то треба да буду лекари, учитељи, стручњаци за међународне економске везе, инжењери.

Шта је још разматрано у Београду?

Припремамо се да отворимо руски правобранилачки центар на територији Косова и Метохије. то што се дешава тамо изазива дубоку забринутост и потребно нам је да добијемо оперативне информације о догађајима и покрајини. Ми у Русији све време осећамо присуство тог „ока“ у виду свемогућих псеудоправобранилачких организација које се баве, зашто да кријемо, трошењем средстава која им стижу као грантови. Вероватно земља треба да припрема симетрични одговор и руски грађански сектор треба да свхати да људска права нису политичка монета за поткусуривање, већ вредност за коју се треба борити. И са ове тачке гледишта нема проблематичнијег региона у Европи од Косова и Метохије.

На који начин може да фукционише овај центар?

Два-три руска правобраниоца ће физички присуствовати на Косову. то може да буде или Косовска Митровица, или други регион Косова, где становништво може да се обраћа за правну помоћ. То ће бити истовремено и информациони центар. Наше могућности у тој покрајини су крајње ограничене, али они који крше људска права, плаше се разглашавања. Ми можемо да саопштавамо о алармантним чињеницама руским властима, РПЦ, пошто она има своје представнике у међународним организацијама, између осталог у ОЕБС-у. Тако ми можемо да покажемо у пракси да наша солидарност нису празне речи. Нама се чини да оно што се саа дешава на тероторији Косова јесте фактички окупација и геноцид локалног српског становнштва. Бранећи праве демократске вредности као што је право на живот, на неприкосновеност, ми можемо да покажемо да подржавамо српску бражу и да се залажемо против англо-америчке концепције ревидирања територијалне целовитости државе у интересима да тако кажемо других земаља.

Ако је рецимо косовски Србим подвргнут притиску или међунаордних структура или самопроглашених валсти Косова, да ли он може да се обрати вама?

Да и да добије све заштитне ресурсе: то је и правна помоћ, одговарајуће жалбе судским органима, могуће чак социјалну помоћ ако је породица сиромапна.

Да ли се сада може говорити о датуму отварања центра?

Ми смо у потпуности спремни, има чак првих спискова ко жели да ради методом дежурства. Као и увек проблеми са финансирањем, наш пројекат не може да буде државни, то је јавна иницијатива: сада покушавамо да нађемо потребна средства да се бар у стартној варијанти центар отвори. Уверен сам да ако посао крене и буде кроистио ми ћемо моћи да нађемо солидарне и социјално одговорне људе у Русији који ће подржати проејкат.

Да ли вас подржава српско руководство, измђеу осталог директор владине канцеларије за послове Косова и Метохије Александар Вулин?

Бојим се да будем превише оптимистичан, али по резултатима нашег сусрета добили смо потпуно одобрење наше иницијативе. Имамо још једну идеју. Као што знамо, на територији Косова многе црвке су биле разорене и сада леже у рушевинама. Низ петербуршких бизнисмена је изразио спремност да помогне у изградњи руске цркве у част Светог благоверног кнеза Александра Невског. Наравно, црква ће бити у овкиру СПЦ, али ће бити руска и наше баћушке ће моћи да долазе и да помажу у служењу. Место изградње ће одредити Патријаршија СПЦ, већ смо размотрили ово питање и мислим да неће бити овде проблема.

Медији су пистали и да желите да отворите српски културни центар у Северној престоници.

Ми смо већ размотрили са руководством града ово птиање, надамо се да ће бити нађена просторија. Да желимо да овај културни центар за Србе постане својеврсни прозор у Русију. Осим тога, овде ће бити црквена продавница, овде ће моћи да се договори о ходочашћу на Ксоово, зато што многи желе да се моле у Дечанима, у Пећи. Такође овде можемо оперативно да сакупљамо информације о Ксоову, организујемо акције и подршку ковоских Срба, на пример да припремимо поклоне које смо већ сакупили српској деци са Косова за Божић.

У свим својим српским подухватима не плашите ли се препрека од стране „трећих сила“.

Као прво треће силе не могу да врше притисак на друштвену иницијативу. Ми не треба да навикавамо на притисак, али са друге стране ми смо Руси не треба да се бојимо отпора трећих сила. Ипак смо велика земља и имамо право да помажемо онима којима хоћемо и не планирамо никога да питамо. Нас брине тачка гледишта наших грађана и оних којима је потребна помоћ. А да се договарамо са онима који су ове проблеме Србији створили у најмању руку није логично.