«Точка невозврата уже пройдена»

 

 

Анна Филимонова о соглашении о «нормализации отношений» между Сербией и самопровозглашенным Косово …

 

 

 

Как сообщалось, Сербия и самопровозглашенное Косово в результате очередного раунда переговоров в Брюсселе пришли к соглашению о нормализации двусторонних отношений. Итоговый документ одобрили 19 апреля в Брюсселе премьер Сербии Ивица Дачич и премьер Косово Хашим Тачи. Документ, состоящий из пятнадцати пунктов, должен быть утвержден сторонами в ближайшие дни.

Об одобренном сербской стороной документе рассуждает в интервью «Русской народной линии» к. и. н., научный сотрудник Центра по изучению современного балканского кризиса Института славяноведения РАН Анна Филимонова.

Без всякого сомнения, речь идет о признании независимости Косово Сербией де-юре, причем признание это сделано той стороной, которая единственно и могла это сделать, поскольку никакая другая сторона в мире не могла бы придать оконченный вид легитимности самопровозглашенной независимости Косово.

Что нарушается актом сербского правительства, который принят без консультации с Россией? Может быть, Сербия и не должна была согласовывать данное решение с Россией - это вопрос суверенного решения правительства, но, тем не менее, нарушается резолюция № 1244 Совета безопасности ООН, нарушается конституция Сербии 2006 года и подрывается позиция России. На протяжении многих лет Россия в Совете безопасности ООН самоотверженно при любой возможности защищала сербов в Косово, говорила о территориальной целостности Сербии.

О чем идет речь? О том, что уже в независимом Косово сербы будут обладать определенными правами, какими именно, не так важно, потому что теперь мы говорим о территориальной целостности, суверенности и независимости Республики Косόва, которая интегрировала в свой состав и север Косова. Что касается прав, то полагаться приходится на правительство Хашима Тачи, на наркокриминальное квазигосударственное формирование, где гипотетически существуют какие-то механизмы, которые якобы будут соблюдать права сербов. Отмечу странную предпосылку: у них будет желание это делать - разумеется, нет. Речь идет всего-навсего, о том, что в единую косовскую полицию будет интегрирована сербская полиция, при этом сербы будут иметь право назначать своих сербских командиров-полицейских. Однако эти сербские командиры будут получать зарплату от косовской полиции и будут являться служащими МВД Республики Косόва.

Следующее, в Косовской Митровице будет функционировать специальный Сербский суд. На самом деле, этот суд будет интегральной частью единой судебной системы Республики Косόва. Местные выборы, которые должны будут пройти на севере КИМ в 2013 году, состоятся по законам Республики Косόва и под наблюдением миссии ОБСЕ. Кроме того, Сербия и Косόва обязуются не блокировать друг друга (есть некое расхождение в официальном тексте) при вступлении в Евросоюз, но ведь очень важна формулировка в окончательном документе, не будет ли там указано «и в другие организации», потому что, возможно, речь идет об ООН.

Таким образом, из 15 пунктов примерно в половине речь идет о законах Республики Косόва, существующем законодательстве Республики Косόва, о рамках Республики Косόва и полицейско-правосудной системе Республики Косόва. То есть многократно сам документ опровергает утверждение сербской власти, что они не признали независимость Косова. По факту признали. Признали существующие законы, признали Косово как абсолютно независимое, легитимное, самостоятельно существующее государство.

Сербы севера Косово говорят о том, что они никакого документа от правительства Сербии не видели и ознакомились с ним только по сообщениям в албанских СМИ. Они говорят, что эти соглашения абсолютно неприемлемы, потому что предполагают полную интеграцию севера Косово в конституционный порядок Республики Косόва. Те жалкие крохи, которые удалось выторговать сербской делегации относительно полицейской системы, выглядят просто смешно, поскольку полиция и суд будут составной частью соответствующих структур независимого Косόва. Сербы говорят, что таким образом сербская власть сама уничтожила итоги 14 лет сербской борьбы, когда север Косово был превращен в оплот сопротивления и успешного выживания сербов в Косовском крае Сербии. Лидер косовских сербов Марк Якшич говорит о том, что это нож, который сербская власть всадила в тело Сербии в лице Александра Вучича и Томислава Николича. Александр Вучич выступал застрельщиком евроинтеграции и сдачи Косово. Томислав Николич вместе с Вучичем в ходе предвыборной кампании путешествовали по Западу и, вероятно, дали личные гарантии, включавшие сдачу Косово. Ивица Дачич также в этом участвовал, так как вел переговоры с Хашимом Тачи. Эти три человека несут персональную ответственность за признание независимости Косово.

Есть еще очень важный момент. Не было никакого оформленного, четкого требования Сербии к России. По тексту нет такого момента, когда Дачич просит Россию посодействовать в переговорах в ООН. Сербская власть, сменившая режим Бориса Тадича, делала еще большие авансы Западу, еще более радикально и быстро обещая закончить дело Тадича. Все реверансы в сторону России стоит рассматривать как декларативные, не наполненные никаким политическим содержанием, потому что свои обязательства Сербия связывала с Западом. Причем обязательства эти настолько жесткие, что их нарушить, очевидно, никак нельзя. Россия не могла маневрировать и что-то делать, потому что ничего нельзя сделать в обход легитимной и, как наш МИД подчеркивает, суверенной сербской власти. Если Сербия не формулирует пожеланий, не проводит консультаций с российской стороной, то для России дверь к ней просто закрыта. Единственно, что Россия делала сама, - это защита сербов в Косово, что делал Чуркин в Совбезе.

То, что эти соглашения лишь парафированы, не делает их отменяемыми. Напомню, что соглашение Борко Стефановича с Эдитой Тахири, сделанное в 2011 году об установлении государственной границы с Сербией, также было парафировано, но стало догмой, обязательной для исполнения новой властью. Особо подчеркну, что новая власть выиграла выборы на обещании продолжить линию Бориса Тадича по Косово. То есть власть, прежде всего, обманула не Россию, а своих избирателей, потому что официально перед выборами обещалось диаметрально противоположное. Никто бы не проголосовал за Николича, если бы он тогда открыто сказал: «Я выполню все соглашения Тадича, но еще быстрее и жестче, чем он». Это подлое поведение и нужно подчеркивать. Думаю, что точка невозврата уже пройдена, потому что безоглядный курс на членство в Евросоюзе, который взял Вучич, стремительно идет к финишу. Запад уже ликует, албанцы ликуют, прозападные неправительственные организации в Сербии ликуют - для них точка невозврата пройдена.

Нема сумње да се ради о де јуре признању Косова од стране Србије

 

ПАРАФИРАЊЕ споразума „О нормализацији односа” између Србије и самопроглашеног Косова, за Руску Народну Линију оценила је Ана Игоревна Филимонова, научни сарадник Центра за изучавање савремених балканских криза који је саставни део Института за славистику Руске Академије Наука.

Нема никакве сумње да се ради о де-јуре признању Косова од стране Србије, при чему је то признање учинила она земља која је једина то могла и учинити, пошто ни једна друга земља у свету не би могла пружити завршни вид легитимитета самопроглашеној независности Косова.

Шта се нарушава актом српске владе који је донет без консултација са Русијом? Можда Србија и не мора да ову одлуку усаглашава са Русијом – то је питање суверене одлуке владе, но ипак, нарушава се Резолуција СБ УН 1244, нарушава се Устав Србије из 2006. године и подрива се позиција Русије.

Током много година Русија је у Савету Безбедности УН самопожртвовано у свакој могућој прилици штитила позицију Срба на Космету, говорила о територијалној целовитости Србије.

О чему се овде ради? О томе да ће у независном Косову Срби добити одређена права, каква права и није толико важно, зато што ми овде говоримо о територијалној целовитости, суверенитету и независности Републике Косово која је у свој састав интегрисала и север Косова.

Што се тиче права, они морају да се ослањају на владу Хашима Тачија, на наркокриминалне квази-државне формације, где хипотетички постоје неки механизми који ће наводно поштовати права Срба. Напомињем чудан предуслов: да ли ће они имати жељу да то чине – наравно не.

Ради се пре свега о томе, да ће у јединствену косовску полицију бити интегрисана српска полиција, при том ће Срби имати право да одреде своје српске полицијске командире. Међутим, ти српски командири ће добијати плату од косовске полиције и биће службеници МУП Косова.

Даље, у Косовској Митровици ће функционисати специјални Српски суд. У стварности ће то бити суд који ће бити интегрални део јединственог судског система Републике Косово.

Локални избори који на северу Косова и Метохије треба да се одрже у 2013. години биће одржани по законима Републике Косово под патронатом посматрачке мисије ОЕБС. Осим тога Србија и Косово се обавезују да неће блокирати једно другога (постоје нека размимоилажења у званичном тексту) приликом ступања у ЕУ, но постоји још једна веома важна формулација у завршном документу уколико тамо не буде указано „и у друге организације”, зато што се могуће, ради и о ОУН.

На тај начин од 15 тачака, отприлике се у половини говори о законима Републике Косово и полицијско-правосудном систему Републике Косово. То јест, сам документ на више места оповргава тврдње српске власти да оне нису признале независност Косова.

По чињеницама су признали. Признали су постојеће законе, признали су Косово као апсолутно независну, легитимну, самостално постојећу државу.

Срби са севера Косова говоре да они никаквог документа од владе Србије нису видели и са њима су упознати само путем саопштења у албанским медијима. Они кажу да су ти споразуми апсолутно неприхватљиви зато што предвиђају потпуну интеграцију севера Косова у уставни поредак Републике Косово.

Те жалосне мрвице које се тичу полицијског система, које је српска делегација успела да извуче, изгледају просто смешно пошто ће полиција и суд бити саставни део одговарајућих структура независног Косова.

Срби кажу да је српска власт на овај начин сама уништила резултате српске борбе дуге 14 година, када је север Космета представљао ослонац супротствљања и успешног преживљавања Срба у српској области Косово.

 Лидер косметских Срба Марко Јакшић каже да је то нож који је српска власт зарила у тело Србије, у виду Александра Вучића и Томислава Николића. Александар Вучић је одиграо улогу покретача евроинтеграција и предаје Косова. Томислав Николић је заједно са Вучићем у току предизборне кампање путовао по западу и вероватно су дали личне гаранције, укључујући и предају Косова. Ивица Дачић је такође у томе учествовао тако што је водио преговоре са Хашимом Тачијем.

Та три човека сносе персоналну одговорност за признавање независности Косова.

Постоји још један веома важан моменат.

Није постојао никакав јасно формулисан захтев Србије Русији. По тексту нема таквог момента кад је Дачић тражио да Русија садејствује приликом повратка преговора под окриље УН.

Српска власт која је сменила режим Бориса Тадића учинила је још веће авансе Западу, још радикалније и брже обећавајући да ће окончати Тадићев посао.

Сва надања у Русију разматрана су само декларативно, без икаквог политичког садржаја, због тога што је своје обавезе Србија повезала са Западом. При том су те обавезе толико жестоке, да их очигледно, нипошто не смеју кршити.

Русија није могла да маневрише и нешто учини, зато што није могла да учини ништа иза леђа легитимних и како наше Министарство иностраних послова подвлачи, суверених српских власти.

Уколико Србија не формулише своје захтеве, не консултује се са руском страном, онда су Русији врата за њу једноставно затворена. Једино што је Русија чинила сама – то је заштита Срба на Космету, што је радио Чуркин у СБ УН.

То што је споразум засад само парафиран, не значи да може да се промени. Напомињем да је споразум Борка Стефановића са Едитом Тахири склопљен 2011. године о успостављању државних граница са Србијом такође био само парафиран али је постао догма, обавезујућа за нову власт да је испуни.

Посебно подвлачим да је нова власт добила изборе на обећању да неће наставити линију Бориса Тадића по питању Косова. То јест, та власт пре свега није обманула само Русију него и своје бираче, зато што су званично пред изборе обећали дијаметрално супротно.

Нико не би гласао за Николића да је он тада отворено рекао: „Ја ћу испунити све споразуме Тадића, но још брже и жешће него он”. То је подло понашање и то треба подвући.

Мислим да је тачка после које нема повратка већ пређена, зато што неумољиви курс који је Вучић заузео према ЕУ, муњевито стиже до финиша.

Запад већ ликује, Албанци ликују, прозападне невладине организације у Србији ликују – за њих је пређена тачка после које нема повратка.

(Руска народна линија, Факти)