Губитак поверења у ЕУ

 

 Две трећине грађана не верује у опстанак Европске уније, а већина житеља еврозоне сумња у опстанак заједничке валуте

 

 

 

Две трећине грађана Европске уније не верује у опстанак ЕУ у садашњем облику, а већина житеља евро зоне прижељкује повратак марки, лира, пезета... Подаци који наводе на овај закључак потичу из репрезентативног истраживања Евробарометра, статистичког органа Европске комисије.

Студија Евробарометра добија на тежини, ако се узме у обзир да су статистички подаци прикупљани у шест кључних чланица Уније – у Пољској, Италији, Француској, Немачкој, Великој Британији и у Шпанији. Становништво ових шест држава чини две трећине популације ЕУ.

Надлежни у Бриселу сматрају да је ерупција нерасположења последица економске кризе која већ пет година потреса Европу, што по њима, ипак, није разлог за омаловажавање ситуације у духу лаконске крилатице – кад буде хлеба, биће и љубави.

„Антиевропско расположење буја широм континента, без обзира да ли је реч о једној од држава која је запала у финансијски кризу, или пак о добро стојећим чланицама”, изјавио је шеф истраживачког тима Хозе Игнасио Торебланка поводом представљања студије.

Статистички подаци иду у прилог реченом: 59 одсто упитаника у релативно добро стојећој Немачкој сумња у трајни опоравак и консолидацију ЕУ – наспрам „само” 53 одсто скептика у кризи потресеној Италији...

Игнасио Торебланка је у потоњем интервјуу британском дневнику „Гардијан” рекао оно, што лидери ЕУ и кључних чланица прећуткују: „Грађани, и то широм Европе, без обзира да ли је реч о чланицама или тек о кандидатима за приступ, сведоци су себичности појединих (утицајних) чланица... Истовремено су суочени са чињеницом да се интереси њихових националних држава жртвују за добробит пројекта чији је опстанак, или успех, крајње неизвестан.”

Драматика статистике добија на динамици поређењем података о расположењу Европљана према заједништву – из два периода - 2007. године, пред избијање економске кризе, односно у њеном јеку, поткрај 2012. и у марту 2013. године. Број скептика забележио је највећи раст у Шпанији, са 23. одсто 2007. године, на 72 одсто 2013.

Занимљиво је да су Немци 2007. године двотрећинском већином подржавали напредак ЕУ ка унији држава, док се у овом тренутку безмало две трећине – 59 одсто – припрема за трансформацију ЕУ у неку врсту економске заједнице са заједничким тржиштем.

Међу шест земаља у којима је спроведено испитивање, једино Пољаци већински верују у опстанак и напредак ЕУ. Број скептика износи према званичним подацима мање од половине, 42 одсто. Истини на вољу, те податке је прикупила Варшава, а не емпиричари Брисела.

На примеру Пољске, међутим, јасно се разазнаје крхкост одушевљења за заједничке европске вредности. Аналитичари сумњају у постојаност проевропског расположења у Пољској – за случај да друге чланице ЕУ затворе своја врата радној снази из комшијских земаља.

То се, пре свега односи на Немачку. Према подацима из Берлина, у Немачкој тренуто зарађује хлеб чак четири милиона Пољака. „Прошетајте супермаркетима, попут Лидла и Алдија, па покушајте да платите рачун касирки која је Немица, или, барем, није Пољакиња – нећете је наћи”, сугерисао је немачки дневник „Велт” у јучерашњем коментару.

За четири милиона пољских печалбара у Немачкој, као и за већину међу 6,2 милиона беспослених Шпанаца, „економска локомотива” на простору између Рајне, Елбе и Одре представља последњу узданицу у нови живот, са сталним запослењем.

Немачка, међутим, повлачи „ручне кочнице”, једну за другом. Тек средином недеље, Европски парламент је, на немачку иницијативу, дао препоруку Европском савету да одобри захтев четири чланице – Немачке, Аустрије, Холандије и Велике Британије – да се заведу оштре мере за сузбијање такозване економске миграције.

У овом тренутку, завођење рестрикција би погодило, пре свега, мигранте из Румуније и Бугарске, из Грчке, али и дошљаке из земаља западног Балкана које (још) нису чланице ЕУ. Министар унутрашњих послова Немачке Ханс Петер Фридрих додао је, при том, да је реч о првом кораку, а да би проширење мера на житеље других држава могло да уследи, ако дође до даљег погоршања (економске) ситуације и до новог таласа миграције.

Занимљиво је да је немачки министар суочен са оштром критиком Европске комисије, али тек пошто је Европски парламент дао препоруку Европском савету за усвајање немачког захтева.
Мађарски комесар ЕУ за социјална питања Ласло Андор најавио је као прву и хитну (против)меру – покретање иницијативе за олакшавање услова миграције.

Са друге стране, комесарка ЕУ за питања правосуђа Вивијане Рединг је пребацила министру Фридриху да се „свесно оглушио” о процедуру разматрања захтева појединих чланица у ЕУ и да је „преко реда” проследио захтев Европском парламенту.

Луксембуржанка на челу правосуђа ЕУ Рединг, међутим, није се позабавила питањем ограничавања слободе кретања и избора пребивалишта и радног места у начелу, већ је проблематику спустила на нижи ниво – покрећући расправу да ли се та мера односи превасходно на европске Роме, да ли је реч о прикривеном расизму.

По мишљењу аналитичара, такав заокрет упућује на закључак да је затварање граница (непожељним) печалбарима већ договорено. Истовремено, он је сигнал да наступа нова епоха на европском тржишту рада – огорчена битка за кору хлеба.

И док они који већ живе у ЕУ о њој имају такво мишљење,они који тренутно воде Србију слепо срљају у ЕУ...

КО ЈЕ ОВДЕ ЛУД !!!