Праунук Стјепана Радића позива Хрватску, Босну и Србију на револуцију

 

 

Драги људи, ја сам рођен у фаирлy националистичкој и католичкој обитељи. И у истој одгајан.

Црква ми се згадила још као клинцу кад ме поп онесвијестио дижућ ме за оба уха у зрак чиме је погодио некакву Споцк точку и ја одох укурац. Питао сам га некај у вези Исуса и пустиње, а кај ми је било нелогично.

Имао сам 9 година. Са 12 сам закључио да је читав тај црквени механизам мртви курац и више нисам имао везе с њим.

И доброг поповља, има. Ал нису добри јер су попови, добри су јер су добри људи. Случајно су попови, насјели су на пропаганду па одабрали тај посао. И направит ће разлику. Ал исту разлику ће направит драг водоинсталатер, аутомеханичар или зидар. Или сусјед небитне вокације.

Та шупачка организација је кроз повијест уништила толико тога, да није истина. А људи јој и даље вјерују. Зашто? Јер се боје вјероват себи и размишљат за себе.

Не говорим овдје о католичкој цркви, говорим о свима. Говорим о било којој религијској организацији која има више од једног правила и то једно не гласи 'не буди шупак'. Размислите.

Рођен сам и одрастао у релативно националистичкој обитељи. Да, кад сам био мали, пушио сам спике да постоје неке разлике између Хрвата, Срба, Босанаца и осталих Балканаца. Мислим, постоје, ал нису то оне разлике којима су ме учили.

Имао сам среће да сам рођен с мозгом који посједује капацитете закључивања сам за себе, за разлику од већине људи. Јебига. Та већина мора бит научена. Није то ништа страшно, али пружа велику способност манипулације било коме тко се представи као ауторитет. И онда се њима манипулира, од почетка, од рођења.

Као некаква вишестољетна крвна завада двије обитељи којој кроз пар генерација нитко више не зна узрок. Али Срби су зли, Босанци глупи, а Хрвати шупци. О потоњем би могао много написат, али то би ме скренуло с теме, па нећу.

Мој стари је велики Хрват. И онак, у много тога је добар човјек, помагао је људима увијек, бла сра. Ал никад нисам успио скужит тај његов националистички склоп у глави.

Увијек су ту били Хрвати и Срби који су нешто криво направили једни другима, тј. Срби су неш криво направили.

Прадеда с мамине стране је Стјепан Радић. Да, то ми је прадеда. Њега су „убили Срби у сабору”. Мислим, провео сам дјетињство слушајући та срања.

Пробали су ме увућ као 17 годишњег клинца у Хрватску Сељачку Странку. Био сам на једној сједници. За големим столом је била маса фосила и у року 4 сата су успјели доћ до питања да ли кваке на вратима простора странке требају бит мједене или алуминијске, тако нешто.

Питао сам да који им је курац и да троше вријеме. Рекли су ми да сам млад и да не разумијем политику. То је први и задњи пут да сам се дружио с политичарима, осим једног пута кад сам био са Ројсом на кави, ал то је посебна прича.

Стјепан Радић којег су убили Срби. Пола обитељи је профитирало од тог имена и тог догађаја. Бацили су се у политику, имали су страшне везе, невјеројатно је колико ти дјела друге особе и то давно преминуле могу донијет бодова у животу. И често сам слушао како „има добрих Срба, али већина...” и слично.

То сам полако почео схваћат на примјеру властитог народа годинама касније, ал то је исто друга прича.

Не знам дал ћете моћ скужит ово о чем ја пишем сад, ово кај ћу написат.

Није проблем у народу. Није проблем у народима. Није проблем у једној религији, проблем је у свима. Све државе Балкана те уче да је ова држава поред лоша. Све религије те уче да је ова друга религија лоша. Сви политичари Балкана те уче да су грађани и политичари друге земље Балкана лоши.

Јесмо скужили то сад већ?

Кај су те државе и ти људи који их воде направили за нас? Колико милијуна несретних, сиромашних, исцрпљених, уништених људи имамо у ових неколико државица? Да ли сви ти људи имају исту жељу? Живјет достојанствено, мирно и сретно? Па, некак да.

Ови народи се не мрзе, не. Ове државе се мрзе. Чак ни политичари се не мрзе. Пију заједно, једу јањетину и возе се у приватним авионима и скупим аутима на НАШ рачун, људи драги. Кад ће вам то сјест у главу?

Кад ћете схватит да немате кај за јести јер господин у Армани одијелу сједа у најновији мерцедес од 300.000e И вози се около из зајебанције? Кад ћете схватит да онај поп, хоџа или који већ курац живи у мраморној палачи и вози се около у једнако скупом ауту зато јер му ви то допуштате? У име Бога? Којег? Гдје је та црква кад требате помоћ? Гдје је та капиталистичка организација којој дајете новац?

Да сте толико новаца колико сте дали цркви дали за осигурање, сад би свака кућа била обновљена у мрамору. Биле су благословљене, вјерујем, све.

Да ли ћете опет дати 300 куна за људе који се лажно представљају као посредници вишег бића? На вама је да размислите о томе.

Трагично је да нам је требала поплава која је сјебала три државе, неку више неку мање, да људи ПРИМЈЕТЕ да се не мрзе. Разумијеш, ни не кужиш да не мрзиш сусједа док не почнеш причат с њим. А мрзиш га зашто? Јер ти је дјед рекао да је лош? Јер су већ генерацијама Срби, Хрвати и Босанци зла говна, овисно о куту гледања? Јер читаво село, које о ничем не зна ништа, чији становници никад нису изашли из својих избица мисли да су лоши?

Немојте кривит те људе за рат, они нису знали боље. Како знат боље кад су жртве вишегенерацијске индоктринације? Како разумјет да смо исти ако нас се од рођења учи да смо различити?

Како је онда чудо да мрзимо педере, црнце, лезбе, азијате, ћелаве, безножне, поштаре, било кога кад не подносимо ни оног сусједа који је крив само за то кај му је прадеда био друге националности?

Јесте ли сад схватили?

Јел ова поплава била довољна да скужите да смо исти или нам треба још ратова, мржње, срања и вјечне демагогије?

И оно још битније од тога, колико вам треба да схватите да ваше државе неће ништа учинити за вас?

Колико вам треба да схватите да ћемо ми, сиромашни, мали, никакви, скупит колико можемо и помоћ колико можемо, а да ће политичари у својим удобним фотељама са милијунским плаћама и авионским летовима за сваки курац само састанчит и притом добро јест и пит?

Колико овим народима треба времена да направе јебену револуцију толиких пропорција да ће се курчев свемир затрест?

Знате, у задње вријеме хапсе људе који потичу на насиље на фејсу, ставе их у затвор. Поготово кад се ради о „протудржавном елементу”, а ја сам јако близу тога да предложим врло конкретне и врло изведиве мјере.

Бандић се курчи како би он некај ово ил оно у Славонији, а заборављамо да је саградио ФОНТАНЕ за 20 милијуна куна и планира саградит још једне. Заборављамо да је рекао да нема за распаднуто болничко крило у Клаићевој, за дјечји одјел онкологије. Нема 10 милијуна. Али има за фонтане. Које свјетле. Троше струју, воду и наш порезни новац.

Сигуран сам да у Босни и Србији има још горих примјера. СДП. ХДЗ. ХСС. Не знам све кратице. СВИ су исти. Сви.

Нема једне странке, једне особе, никог тко би водио ствари како треба. Паметно, фер и људски. Све је пуно демагогије, биједе, сиромаштва и очаја.

Зашто нас тјерају да пожелимо напустит земљу у којој смо рођени? Сви ми са подручја Југе. Још боље питање, зашто смо довољне пичкице да се дамо потјерат? Зашто дајемо говнима свемира да управљају нашим животима?

Замислите да вам ти људи улазе дневно у стан, тешко плаћен подстанарски стан и узму вам пола ручка. Ударе вам дијете. Опсују вас. Кажу вам да сте безвриједни. Јер управо то раде, БАШ ТО раде већ преко 20 година. Сви они. И Србија и Босна и Хрватска.

Те државе нас суставно силују и чине да смо биједа, а ми им сваки пут не само да окренемо други образ, него у сузама пружамо све рупе. Јер смо тако научени. Јер смо сужњеви.

Ал видите, ова поплава је показала нешто друго. Показала је да се народи и мимо држава могу договорит. Да се могу ујединит. Да нису безвриједна јадна багра. Вриједе. И јаки су. И помоћ ће другима себи науштрб, за више добро.

Ак то сад знамо, која пичка материна нас спријечава да престанемо бит курчево робље шачице гована која се с нама игра монополи?

Овим државама треба једна жешћа револуција. Не ова преко типковнице.

Права.

Питање је коју пичку материну чекамо.

 

 

 

ИЗВОРНИ ТЕКСТ :

 

 

Dragi ljudi, ja sam rođen u fairly nacionalističkoj i katoličkoj obitelji. I u istoj odgajan. Crkva mi se zgadila još kao klincu kad me pop onesvijestio dižuć me za oba uha u zrak čime je pogodio nekakvu Spock točku i ja odoh ukurac. Pitao sam ga nekaj u vezi Isusa i pustinje, a kaj mi je bilo nelogično. Imao sam 9 godina. Sa 12 sam zaključio da je čitav taj crkveni mehanizam mrtvi kurac i više nisam imao veze s njim. I dobrog popovlja, ima. Al nisu dobri jer su popovi, dobri su jer su dobri ljudi. Slučajno su popovi, nasjeli su na propagandu pa odabrali taj posao. I napravit će razliku. Al istu razliku će napravit drag vodoinstalater, automehaničar ili zidar. Ili susjed nebitne vokacije. Ta šupačka organizacija je kroz povijest uništila toliko toga, da nije istina. A ljudi joj i dalje vjeruju. Zašto? Jer se boje vjerovat sebi i razmišljat za sebe. Ne govorim ovdje o katoličkoj crkvi, govorim o svima. Govorim o bilo kojoj religijskoj organizaciji koja ima više od jednog pravila i to jedno ne glasi 'ne budi šupak'. Razmislite.
Rođen sam i odrastao u relativno nacionalističkoj obitelji. Da, kad sam bio mali, pušio sam spike da postoje neke razlike između Hrvata, Srba, Bosanaca i ostalih Balkanaca. Mislim, postoje, al nisu to one razlike kojima su me učili. Imao sam sreće da sam rođen s mozgom koji posjeduje kapacitete zaključivanja sam za sebe, za razliku od većine ljudi. Jebiga. Ta većina mora bit naučena. Nije to ništa strašno, ali pruža veliku sposobnost manipulacije bilo kome tko se predstavi kao autoritet. I onda se njima manipulira, od početka, od rođenja. Kao nekakva višestoljetna krvna zavada dvije obitelji kojoj kroz par generacija nitko više ne zna uzrok. Ali Srbi su zli, Bosanci glupi, a Hrvati šupci. O potonjem bi mogao mnogo napisat, ali to bi me skrenulo s teme, pa neću.
Moj stari je veliki Hrvat. I onak, u mnogo toga je dobar čovjek, pomagao je ljudima uvijek, bla sra. Al nikad nisam uspio skužit taj njegov nacionalistički sklop u glavi. Uvijek su tu bili Hrvati i Srbi koji su nešto krivo napravili jedni drugima, tj. Srbi su neš krivo napravili. Pradeda s mamine strane je Stjepan Radić. Da, to mi je pradeda. Njega su "ubili Srbi u saboru". Mislim, proveo sam djetinjstvo slušajuć ta sranja. Probali su me uvuć kao 17 godišnjeg klinca u Hrvatsku Seljačku Stranku. Bio sam na jednoj sjednici. Za golemim stolom je bila masa fosila i u roku 4 sata su uspjeli doć do pitanja da li kvake na vratima prostora stranke trebaju bit mjedene ili aluminijske, tako nešto. Pitao sam da koji im je kurac i da troše vrijeme. Rekli su mi da sam mlad i da ne razumijem politiku. To je prvi i zadnji put da sam se družio s političarima, osim jednog puta kad sam bio sa Rojsom na kavi, al to je posebna priča.
Stjepan Radić kojeg su ubili Srbi. Pola obitelji je profitiralo od tog imena i tog događaja. Bacili su se u politiku, imali su strašne veze, nevjerojatno je koliko ti djela druge osobe i to davno preminule mogu donijet bodova u životu. I često sam slušao kako "ima dobrih Srba, ali većina..." i slično. To sam polako počeo shvaćat na primjeru vlastitog naroda godinama kasnije, al to je isto druga priča.
Ne znam dal ćete moć skužit ovo o čem ja pišem sad, ovo kaj ću napisat.
Nije problem u narodu. Nije problem u narodima. Nije problem u jednoj religiji, problem je u svima. Sve države Balkana te uče da je ova država pored loša. Sve religije te uče da je ova druga religija loša. Svi političari Balkana te uče da su građani i političari druge zemlje Balkana loši. Jesmo skužili to sad već?
Kaj su te države i ti ljudi koji ih vode napravili za nas? Koliko milijuna nesretnih, siromašnih, iscrpljenih, uništenih ljudi imamo u ovih nekoliko državica? Da li svi ti ljudi imaju istu želju? Živjet dostojanstveno, mirno i sretno? Pa, nekak da. Ovi narodi se ne mrze, ne. Ove države se mrze. Čak ni političari se ne mrze. Piju zajedno, jedu janjetinu i voze se u privatnim avionima i skupim autima na NAŠ račun, ljudi dragi. Kad će vam to sjest u glavu? Kad ćete shvatit da nemate kaj za jesti jer gospodin u Armani odijelu sjeda u najnoviji mercedes od 300.000⁈ i vozi se okolo iz zajebancije? Kad ćete shvatit da onaj pop, hodža ili koji već kurac živi u mramornoj palači i vozi se okolo u jednako skupom autu zato jer mu vi to dopuštate? U ime Boga? Kojeg? Gdje je ta crkva kad trebate pomoć? Gdje je ta kapitalistička organizacija kojoj dajete novac? Da ste toliko novaca koliko ste dali crkvi dali za osiguranje, sad bi svaka kuća bila obnovljena u mramoru. Bile su blagoslovljene, vjerujem, sve. Da li ćete opet dati 300 kuna za ljude koji se lažno predstavljaju kao posrednici višeg bića? Na vama je da razmislite o tome.
Tragično je da nam je trebala poplava koja je sjebala tri države, neku više neku manje, da ljudi PRIMJETE da se ne mrze. Razumiješ, ni ne kužiš da ne mrziš susjeda dok ne počneš pričat s njim. A mrziš ga zašto? Jer ti je djed rekao da je loš? Jer su već generacijama Srbi, Hrvati i Bosanci zla govna, ovisno o kutu gledanja? Jer čitavo selo, koje o ničem ne zna ništa, čiji stanovnici nikad nisu izašli iz svojih izbica misli da su loši? Nemojte krivit te ljude za rat, oni nisu znali bolje. Kako znat bolje kad su žrtve višegeneracijske indoktrinacije? Kako razumjet da smo isti ako nas se od rođenja uči da smo različiti?
Kako je onda čudo da mrzimo pedere, crnce, lezbe, azijate, ćelave, beznožne, poštare, bilo koga kad ne podnosimo ni onog susjeda koji je kriv samo za to kaj mu je pradeda bio druge nacionalnosti? Jeste li sad shvatili? Jel ova poplava bila dovoljna da skužite da smo isti ili nam treba još ratova, mržnje, sranja i vječne demagogija?
I ono još bitnije od toga, koliko vam treba da shvatite da vaše države neće ništa učiniti za vas? Koliko vam treba da shvatite da ćemo mi, siromašni, mali, nikakvi, skupit koliko možemo i pomoć koliko možemo, a da će političari u svojim udobnim foteljama sa milijunskim plaćama i avionskim letovima za svaki kurac samo sastančit i pritom dobro jest i pit?
Koliko ovim narodima treba vremena da naprave jebenu revoluciju tolikih proporcija da će se kurčev svemir zatrest? Znate, u zadnje vrijeme hapse ljude koji potiču na nasilje na fejsu, stave ih u zatvor. Pogotovo kad se radi o "protudržavnom elementu", a ja sam jako blizu toga da predložim vrlo konkretne i vrlo izvedive mjere. Bandić se kurči kako bi on nekaj ovo il ono u Slavoniji, a zaboravljamo da je sagradio FONTANE za 20 milijuna kuna i planira sagradit još jedne. Zaboravljamo da je rekao da nema za raspadnuto bolničko krilo u Klaićevoj, za dječji odjel onkologije. Nema 10 milijuna. Ali ima za fontane. Koje svjetle. Troše struju, vodu i naš porezni novac. Siguran sam da u Bosni i Srbiji ima još gorih primjera. SDP. HDZ. HSS. Ne znam sve kratice. SVI su isti. Svi. Nema jedne stranke, jedne osobe, nikog tko bi vodio stvari kako treba. Pametno, fer i ljudski. Sve je puno demagogije, bijede, siromaštva i očaja.
Zašto nas tjeraju da poželimo napustit zemlju u kojoj smo rođeni? Svi mi sa područja Juge. Još bolje pitanje, zašto smo dovoljne pičkice da se damo potjerat? Zašto dajemo govnima svemira da upravljaju našim životima? Zamislite da vam ti ljudi ulaze dnevno u stan, teško plaćen podstanarski stan i uzmu vam pola ručka. Udare vam dijete. Opsuju vas. Kažu vam da ste bezvrijedni. Jer upravo to rade, BAŠ TO rade već preko 20 godina. Svi oni. I Srbija i Bosna i Hrvatska. Te države nas sustavno siluju i čine da smo bijeda, a mi im svaki put ne samo da okrenemo drugi obraz, nego u suzama pružamo sve rupe. Jer smo tako naučeni. Jer smo sužnjevi.
Al vidite, ova poplava je pokazala nešto drugo. Pokazala je da se narodi i mimo država mogu dogovorit. Da se mogu ujedinit. Da nisu bezvrijedna jadna bagra. Vrijede. I jaki su. I pomoć će drugima sebi nauštrb, za više dobro.
Ak to sad znamo, koja pička materina nas spriječava da prestanemo bit kurčevo roblje šačice govana koja se s nama igra monopoli?
Ovim državama treba jedna žešća revolucija. Ne ova preko tipkovnice.
Prava.
Pitanje je koju pičku materinu čekamo