Србија у предстечајном стању

 

 

 

 Члан Фискалног савета Владимир Вучковић притиснуо је дугме за аларм: рекао је да се Србија налази у предстечајном стању због лоше економске ситуације и оценио да нова влада мора одмах по формирању да изврши ребаланс буџета, оствари уштеде у јавном сектору, крене у реструктурисање јавних предузећа и донесе сет реформских закона. Ако ништа од тога не уради, можемо доживети колапс, упозорио је Вучковић. Са таквом оценом сагласни су и други економисти, саговорници нашег радија.

Милојко Арсић, некадашњи члан Фискалног савета, професор Економског факултета и уредник часописа “Квартални монитор”, за наш програм каже шта би наредна влада одмах морала да уради.

“Било би суштински важно да влада, одмах након формирања, усвоји мере којима би смањила фискални дефицит већ у овој години и донела планове за његово трајно смањивање у наредним годинама. Релативно велике уштеде могу да се остваре само на неким најкрупнијим позицијама, као што су, рецимо, издаци за плате и пензије - ти проценти су у Србији доста већи него на другим позицијама – а истовремено имамо релативно скромна издвајања за јавне инвестиције. Дакле, треба смањити укупне расходе, али не би требало смањивати издвајања на оним позицијама које позитивно утичу на раст привреде, као што су инвестиције, образовање и слично”, каже Арсић који на питање да ли треба да се смање плате и пензије одговара да то треба да се уради већ ове године, али да се упоредо са тим спроведе и читав низ реформи како те жртве не би биле узалудне.

“То подразумева, рецимо, реформу јавног сектора и јавних предузећа, а неопходно је и да се у релативно кратком периоду донесе план којим би се спречило да се убудуће губици јавних предузећа преливају на државу. То је једна од реформи која би могла у релативно кратком времену да се спроведе, а за последицу би имала да престану са радом нека предузећа која годинама имају веће расходе него приходе. То је неопходно, то су несолвентна предузећа и у ниједној нормалној економији не би толико дуго постојала”, указује Арсић.

Крајње су драматичне чињенице да је јавни дуг Србије премашио 20 милијарди евра, односно, да је достигао 63 одсто бруто националног дохотка иако је законски лимит 45 одсто БДП, а да је само у фебруару месецу задуженост земље повећана за готово 180 милиона евра. Поређења ради, ваља подсетити да је пре шест година јавни дуг земље износио непуних девет милијарди или 29 одсто БДП-а.

Имајући на уму ову претећу статистику, Светска банка је недавно упозорила да Србија има само девет месеци да спроведе радикалне реформе како би избегла “грчки сценарио”.

Постојећи фискални дефицит, објашњава Милојко Арсић, значи да држава годишње троши две милијарде више него што скупи кроз порезе. Он се финансира задуживањем државе на иностраном и домаћем тржишту, али ће у једном тренутку због презадужености земље инвеститори престати да финансирају тај дефицит.

“Нико неће више хтети да купује државне обвезнице и тад ће плате и пензије да падну веше него што би пале сада. Дакле, ако држава на организован начин не спроведе фискалну консолидацију и реформе, које же за последицу имати један привремени умерени пад животног стандарда оних који зависе од државе или раде у предузећима-губиташима, то ће се стихијно догодити. Просто, кад нико не буде хтео државу да финансира, она ће моћи да плаћа само онолико плата и пензија колико наплаћује пореза. То би онда значило још већи пад плата плата и пензија од овога који би држава могла плански да уради ове године”, објашњава Арсић, који додаје да ће нова влада, уколико буде хтела да спроведе реформе, имати предност јер неће морати да прави компромисе и примењује половична решења као што је то био случај у прошлости.



Иако не верује да ће будућа влада то урадити, Александар Стевановић из Центра за слободно тржиште, саветник бившег министра привреде и носиоца листе “Доста је било” Саше Радуловића, сматра да би резање партијски надуваног јавног сектора донело огромне уштеде и да, када би се то урадило, на удару не би морале бити плате и пензије.

“Оно што се сигурно може урадити то је да се види ко је од ових 800 000 људи у јавном сектору дошао само зато да би био запосленик који доноси паре за странку и да се тим људима захвали, пошто у већини случајева они ни за шта не служе; да се, дакле, захвали онима који примају новац а не долазе на посао или седе у управним одборима где не раде никакав посао. Такође би морало да се стане на крај намештеним тендерима и другим буразерским пословима. Када би се то урадило ми не бисмо имали никакав проблем да исплаћујемо пензије на садашњем нивоу, не бисмо се уопште морали додатно задуживати већ бисмо се могли и раздужити, свако ко остане без посла имао би право на социјалну помоћ, а имали бисмо сигурно и нешто бољи здравствени систем него сада”, сматра Александар Стевановић.