Шта се крије иза Вучићевих обећања о великим улагањима у Србију: Лажне инвестиције лажног вође 

 

 

 

Александру Вучићу и његовим најближим сарадницима стално се привиђају стране инвестиције од десетак и више милијарди евра, само у овој години. У стварности, Србија са таквим „инвеститорима“ само губи време и новац. У пројекту „Београд на води“ за сада само српска страна инвестира, од арапских улагања у пољопривреду за сада нема ништа, јефтино смо продали хотел који смо скупо платили, а наводна „Мерцедесова“ инвестиција се своди на то да ми од ове компаније купујемо делове потребне за склапање аутобуса.

Највиши државни функционери, посебно они из Српске напредне странке, нису међусобно усагласили ставове, а све чешће су и у раскораку са здравим разумом.

Тако је почетком ове године гувернерка Народне банке Србије и потпредседница СНС-а Јоргованка Табаковић изнела процену да ће ове године директне стране инвестиције у Србији достићи милијарду евра. С обзиром на укупну светску ситуацију, посебно на чињеницу да се најразвијеније земље света још увек налазе у рецесији, али и због незавидне ситуације у којој је српска привреда, и поменутих милијарду евра изгледа исувише лепо да би било реално. Јоргованкин партијски шеф Александар Вучић у једном од својих напада мегаломаније, сматрао је да је милијарда премало, па је кренуо са лицитацијама о све већим и бајковитијим инвестицијама. Просто се утркивао сам са собом и својим лудилом.

Прво је говорио, истина још прошле године, како ће Уједињени Арапски Емирати у пољопривреду на нашим просторима уложити око три милијарде долара. После тога је одлучио да народ обрадује (дез)информацијом како компанија „Мубадала“ из УАЕ планира да јуна месеца ове године отвори фабрику делова за авионе „Боинга“ и „Ербаса“, вредну више милијарди евра.

Ни то Вучићу није било довољно, па је у праскозорје распуштања претходне владе и расписивања ванредних парламентарних избора објавио наводну намеру „Мубадале“ да уложи чак четири милијарди евра у фабрику микрочипова, док ће фантомска компанија „Игл Хилс“ из Емирата инвестирати три милијарде евра у изградњу „Београда на води“.

Све у свему, по најавама лидера напредњака, ове године у Србију би требало да стигне далеко више од десет милијарди евра директних страних инвестиција.

Од свих најављених нових милијарди инвестиција из Емирата, изгледа да ћемо једино добити комерцијални кредит од милијарду евра да запушимо неке рупе у овогодишњем буџету.

Једна од научно-фантастичних информација коју је Александар Вучић пласирао народу током предизборне кампање, јесте и она о доласку компаније „Мерцедес“ на ове просторе. Још прошле године се државно руководство хвалило како немачки аутомобилски гигант жели да преузме пропали ФАП из Прибоја, због чега је, наводно, у Србији боравила висока делегација овог предузећа.

Поменута делегација је, истини за вољу, била у Србији и обишла ФАП, као и још нека домаћа предузећа, али је њен коначни став био изричит да „Мерцедес“ неће ни на који начин инвестирати у Србију. По тврдњама људи који су присуствовали разговору између „Мерцедесових“ и представника српске Владе, Немци су одбацили сваки други облик сарадње осим класичне трговине: ми вама делове, ви нама паре. О овоме је јавно говорио тадашњи министар привреде Саша Радуловић.

Упркос томе што је ухваћен у лажи, Вучић је наставио са причом о наводном доласку „Мерцедеса“, само што је сада наводни домаћи партнер, уместо прибојског ФАП-а, постао београдски „Икарбус“. Прича о сарадњи „Мерцедеса“ и „Икарбуса“ не само да је лажна, већ није ни оригинална.

Још 4. јуна 1997. „Икарбус“ је са „Мерцедесом“ потписао уговор по коме ће немачки произвођач испоручивати шасију за аутобусе, као и друге делове, који ће овде бити монтирани. Тада је одобрено да тако склопљени аутобуси носе препознатљив знак „Мерцедеса“, али је касније то одобрење повучено, јер немачка страна није била задовољна квалитетом возила.

Све што је Вучић скоро 17 година касније урадио јесте да је за потребе овогодишње предизборне кампање подгрејао стару причу и пред камерама накачио знак „Мерцедеса“ на већ направљени „Икарбусов“ аутобус. Поменути знак је после фотографисања одмах скинут, јер немачка страна не дозвољава његово коришћење.

Сарадња „Мерцедеса“ и „Икарбуса“ се тако разоткрила као најобичнији увозни посао. Немачка страна није чак понудила ни да нам да технологију, па ни да нам препусти да само зашрафљујемо готове делове по истом принципу као што „Фијат“ ради у Крагујевцу. Питање је шта се све крије иза других наводних аранжмана које су Вучић и напредњаци најављивали од свог доласка на власт до данас.

Од десетина милијарди евра инвестиција, и то само из УАЕ, до данас у Србију није стигло ништа. Наша земља је чак на губитку.

Скоро да је заборављена епизода када је „Проперти инвестмент ЛЛЦ“ из Емирата од српске Владе купио бивши хотел „Југобанке“ на Копаонику. Хотел је процењен на више од четири милиона евра, Влада га је откупила за 2,1 милион, а арапској компанији продала за 1,5 милиона евра. Где је ту економска логика, нико не уме да објасни.

Када се мало боље погледа, уочи се да су и остали аранжмани са заливским шеицима за Србију више него неповољни, под условом да је уопште нешто договарано и да се не ради о класичној измишљотини.

Једина стварна страна инвестиција, а коју је Вучић заборавио да најави, јесте долазак немачког трговинског ланца „Лидл“ у Србију. Напредњаци су ово прећутали, мање из разлога што је аранжман склопљен још за време претходне власти, а више из разлога што ово није нека хвале вредна инвестиција. Ради се о трговини у Србији, а не о извозно-увозном послу (односно, нешто ће „Лидл“ увозити у Србију, али из ње неће ништа извозити), инвестициони обим је мали у поређењу са десетинама милијарди измишљених петро-долара, а биће запослено тек неких петсто људи са бироа – и то у целој Србији.

Не говори се више ни о другој реално могућој страној инвестицији, а то је „Јужни ток“. Последњих дана свог постојања одлазећа српска Влада је одбила да изда гаранцију за кредит од свега 75 милиона евра, наводно, јер нема пара у буџету. Прави разлог лежи у чињеници да се неким партнерима ове власти, на Западу не допада идеја да се уместо превараната из арапског света овде појаве озбиљне компаније из Русије, а ни садашњи министри нису претерано орни да одобравају пројекте у којима немају личне користи.

Када нема кише, добар је и град, па у недостатку правих и вредних страних инвестиција у јеку предизборне кампање напредњаци су се хватали за сваку сламку. Тако је градоначелник Новог Сада Милош Вучевић у предизборној кампањи имао медијски добро пропраћен састанак са Патриком Вивесом, председником француске компаније „Конквест“ на коме су најављене инвестиције у пројектима у Новом Саду и отварање нових радних места. Дискретно је том приликом прећутано да је поменуто предузеће већ одавно отворило представништво у Новом Саду, у коме запошљава тек неких тридесетак људи. Прећутана је и чињеница да се ради о, за европске и француске прилике, изузетно малој фирми која запошљава укупно нешто више од 500 радника, и има годишњи обрт од око 100 милиона евра.

А 1.

Злочин и милосрђе

Директних и озбиљних страних инвестиција ове године биће изузетно мало, а нећемо моћи да се похвалимо ни неком издашнијом међународном помоћи, коју ни до сада нисмо добијали.

После петооктобарског пуча, који је Запад назвао демократском променом, исти тај Запад је опљачкану и избомбардовану Србију помогао са свега десетак милијарди евра бесповратне помоћи. Заузврат је одавде на тај Запад отишла 51 милијарда долара новца зарађеног у илегалним пословима, целокупна српска привреда је приватизована за тек неких три милијарде евра, узели смо од Запада скупе кредите у висини од двадесетак милијарди евра, а сваке године имамо дефицит у спољној трговини. За више од једне деценије постојања овакве Србије, Немачка је, као највећи донатор, дала 1,2 милијарде евра помоћи, што је, поређења ради, тек трећина суме која је Србији потребна само у овој години како би стабилизовала буџет.

Милица Грабеж

Таблоид