Радомир Бата Почуча: Над Србијом се надвило зло

 

 

 

 

 Радомир Почуча, портпарол Противтерористичке јединице МУП Србије, који је на свом Фејсбук профилу протестовао што припаднице невладине организације Жене у црном на дан агресије на Србију одају поштовање албанским жртвама реаговаје на медијску и институционалну хајку на њега, још једном се огласио на овој друштвеној мрежи.

Подсећамо шта је Почуча написао:

- Господо хулигани, Делије, Гробари, Радовци, Фирмаши, уместо да трошите песнице између себе, а велики сте родољуби, удружите се и поделите по пи. ки ономе коме треба да се подели по пи. ки – написао је он.

Ове речи МУП Србије је најоштрије осудио и поручио да уговор са Почучом „највероватније“ неће бити продужен.

Од Почучиног коментара оградила се и команда ПТЈ и покренула дисциплински поступак и Почуча је удаљен с посла до окончања поступка.

Ево како одговара Почуча:

Сви они који не могу да формирају своје мишљење у светлу медијског спиновања и жонглирања изразима “европске вредности“, ако не знају због чега сам написао тај статус – нека сад добро читају:

 

-Ни једна држава, нација – која има достојанства, поноса и која цени жртву палих бораца за одбрану земље, не би и не дозвољава било какве перформансе који апсолутно значе само провокацију и сипање на рану соли. Зато сам био, јесам, и бићу против ниподаштавања жртви мојих ратника и пљувања по њиховим сенима.

 

Зашто “Жене у црном“ не протестују у Загребу, због злочина “Олује“ и “Бљеска“, када су прогнали Србе и етнички очистили Крајине? Не смеју, јер Хрвати имају подршку католичанства, европских мешетара, и спалили би их одмах тамо на тргу Бана Јелачића.

Само се Србима спочитава нешто што је свима дозвољено – право на понос, самопоштовање, почаст и чување успомене на времена борбе за опстанак.

 

Каже Јанковић, заштитник права грађана: „У Србији није дозвољено позивати на линч и на насиље. Неки људи су очигледно помислили да се Србија вратила у неко ружно време, није Србија увек таква била, био је то један период у нашој историји, и зато је сада време да им се каже – не“…

 

Тај период, Јанковићу, ти си јурио сојке по Београду, испијао вино можда у “Хајату“, док су мене и моју браћу гризли комарци, зујале оловне пчеле око главе, а смрад трулог меса поклане нејачи се ширио опустелим селима. Тада смо исто били наивци, па је један Антон Тус, из врха ЈНА одлетео авионом на место генерала ХВО. Тада смо водили битку на више фронтова, и наравно да смо били параноични, јер је то био предуслов за опстанак.

 

И сада се, моји Срби, води битка за опстанак.

 

Знам да ћу страдати, и не бринем се много око тога. Мој отац је два пута избеглица у сопственој земљи. Први пут га је спасила Диана Будисављевић са још 12 хиљада деце испод усташких ножева из логора смрти, а други пут је успео на једвите јаде да избегне Алијине јуришнике. Мог деду и пола очеве фамилије су побиле усташе, у крвавом пиру на Крушковачама.

 

У генима ми је воља за борбом против зла, а над Србијом се надвило зло, само се форме рата мењају. Сада вас поробљавају новцем, куповином територије, дипломатским уценама и потплаћивањем, прањем мозга и скретањем пажње.

 

Био сам и бићу за приближавање Русији, одбацивање зла Европске Уније, за трајну ЗАБРАНУ свих НВО које се финансирају из ЕУ и Америке, као што је и лидер слободног света Владимир Путин урадио. Ја сам за поносну и економски и војно јаку државу Србију. Ја сам за хапшење свих оних који су се усудили да краду од вас и уста ваше деце, заплену имовине и враћање законитим власницима.

(Преузето са фејсбук астранице: Радомира Бате Почуче)