Шта је то - "ГОВОР МРЖЊЕ"

 

 

Термин често помињан,недовољно објашњен и подложан разним тумачењима ( најчешће злоупотребљаван ) у српској јавности ...

 

ПА , ДА КРЕНЕМО ...

 

Најпре,идемо на "ризницу знања" која нам даје "одговоре" на сва наша питања - "Википедију" :

 

Говор мржње је свака комуникација која омаловажава особу или групу на основу неких карактеристика као што су раса, боја коже, етничка и национална припадност, пол, сексуална оријентација, религија и друге карактеристике.По закону, говор мржње је сваки говор, гест, понашање, писање или приказивање које је забрањено јер не сме да подстиче насиље и предрасуде против заштићеног појединца или групе, или зато што омаловажава и застрашује заштићеног појединца или групу.

Законом се могу идентификовати заштићени појединци и групе по раси, полу, етничкој и националној припадности, сексуалној оријентацији, вери и другим карактеристикама. У неким земљама, жртва говора мржње може тражити накнаду према грађанском праву, кривичном праву или по основу оба права. Негативан став који се креира говором мржње према одређеном појединцу или групи не мора нужно да води ка физичком насиљу нити је крајњи циљ говора мржње.

Суштинска претња изражавању мишљења са елементима говора мржње је у томе што порука која се оваквим изражавањем шаље грађанима, има за циљ да изазове одређене негативне последице по одређено лице односно групу лица у зависности од његовог/њиховог личног својства или припадности одређеној групи, што се може манифестовати кроз:

1. стварање презира према одређеном лицу или групи;
2. стварање негативног стереотипа према одређеном лицу односну групи;
3. подстицање дискриминације и непријатељства;
4. осуду околине према одређеном лицу или групи;
5. изазивање осећања несигурности и страха код одређеног лица/или припадника одређене групе;
6. наношење физичких и психичких болова одређеном лицу односно припаднику одређене групе;
7. упућивање претњи одређеном лицу односно групи;
8. подстицање и изазивање насиље према одређеном лицу или групи;
9. стварање осећаја код великог дела грађана да је такво понашање према одређеном лицу/групи друштвено пожељно и оправдано;
10. изазивање осећаја код широког круга грађана да ће такво понашање бити толерисано, и неће бити предмет одговорности.

Лично својство одређеног лица односно припадност одређеној рањивој групи је од суштинског значаја за одређивање појма говора мржње. Порука изражена у говору мржње усмерена је увек на лично својство или специфичности својства угрожене групе. 

Та лична својства су:

1. раса
2. национална или етничка припадност
3. вероисповест
4. језик
5. пол
6. сексуална оријентација
7. политичко и друго мишљење и уверење
8. друштвено порекло 
9. друго лично својство; 

Пошто "Википедија",ипак,не даје одговоре на сва наша питања ту су,у овом случају и НВО да нам прошире ову проблематику и помогну нам да будемо цивилизовани,демократски и проевропски оријентисани ...

На пример - ЈУКОМ ће нам о томе рећи следеће :

( пошто ЈУКОМ,као ни већина НВО не користи ћирилицу,која је иначе службено писмо у Републици Србији њихова запажања о овоме преносим у оригиналу ) 

Govor mržnje je svaki oblik izražavanja koji podstiče, promoviše ili opravdava netoleranciju, diskriminaciju i neprijateljstvo prema pripadniku druge rase, nacionalnosti, veroispovesti, pola, seksualne orijentacije, porekla i ostalih ličnih stvojstava pojedinca ili grupe.

Govor mržnje možemo prepoznati na osnovu njegovog cilja da izazove negativne posledice u vidu marginalizacije pojedinca ili grupe, u zavisnosti od njegovog/njihovog ličnog svojstva ili pripadnosti. 

Govor mržnje se manifestuje kroz:

1. stvaranje prezira prema određenom licu ili grupi;
2. stvaranje negativnog stereotipa prema određenom licu odnosnu grupi;
3. podsticanje diskriminacije i neprijateljstva;
4. osudu okoline prema određenom licu ili grupi;
5. izazivanje osećanja nesigurnosti i straha kod određenog lica/ili pripadnika određene grupe;
6. nanošenje fizičkih i psihičkih bolova određenom licu odnosno pripadniku određene grupe;
7. upućivanje pretnji određenom licu odnosno grupi;
8. podsticanje i izazivanje nasilje prema određenom licu ili grupi;
9. stvaranje osećaja kod velikog dela građana da je takvo ponašanje prema određenom licu/grupi društveno poželjno i opravdano;
10. izazivanje osećaja kod širokog kruga građana da će takvo ponašanje biti tolerisano, i neće biti predmet odgovornosti.

Lično svojstvo određenog lica odnosno pripadnost određenoj ranjivoj grupi je od suštinskog značaja za određivanje pojma govora mržnje. Poruka izražena u govoru mržnje usmerena je uvek na lično svojstvo ili specifičnosti svojstva ugrožene grupe. (izvor www.yucom.org.rs)

ЈУКОМ се,наравно,не задржава само на "Википедији" ... они ову,веома значајну и суштински битну проблематику разрађују још дубље ...

 

IDEOLOŠKI, POLITIČKI I KRITIČKI STAV 

Govor mržnje često se meša sa ideološkim i političkim stavom ili mišljenjem. Zato se često ideološki ili politički stav proglašava govorom mržnje i kada on to zaista nije. Ideološki i politički različit stav u demokratskom društvu je jedan od osnovnih postulata demokratije pod uslovom da taj stav ne podrazumeva diskriminaciju i pozivanje na nasilje zbog odredjenig svojstava ličnosti ili pripadnosti grupi. Pojedini ideološki stavovi, naročito oni koje možemo nazvati konzervatrivnim ČESTO NISU govor mržnje. Rasprave u kojima su zastupljeni ideološki stavovi u vezi sa ukidanjem prava na abortus ili pravima lica pripadnika određene nacionalne ili etničke manjine ili pripadnika određenog pola ili određene seksualne orjentacije su sasvim legitimna u demokratskom društvu ali SAMO POD USLOVOM da se njime NE PODSTIČE mržnja, netolerancija, agresivni nacionalizam ili etnocentrizam, ne glorifikuju zločini ili superiornost rase ili nacije, ili negiraju ratni zločini, genocid ili uspomena na lica koja su izgubila živote u takvim događajima.
Razlog za to je što ideologija zasnovana pozivanju na mržnju, nasilje ili diskriminaciju kao i pretnje; ideologije o superiornosti, odnosno inferiornosti na osnovu rase, jezika, boje kože, religije, nacionalnosti ili etničkog porekla; ideologije zasnovane na javnom negiranju, omalovažavanju, opravdavanju genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina ili čiji je cilj javno distribuiranje svih vrsta rasističkog materijala i stvaranje rasističkih grupa NE PREDSTAVLJAJU POSTULATE DEMOKRATSKOG DRUŠTVA te se u tom smislu svaka država mora ustanoviti delotvoran pravni okvir kako bi takve ideologije BILE ZABRANJENE.
Slično se može zaključiti i za POLITIČKI STAV. Ma koliko političke kampanje, stavovi ili mišljenja mogu biti prljavi i zasnovani na uvredljivim rečima, one najčešnje, u demokratskom društvu spadaju u krug legitimnih rasprava osim u slučaju kada se njima NE UGROŽAVAJU OSNOVNI POSTULATI DEMOKRATSKOG DRUTŠVA, kao na primer zabrana diskriminacije, rasizma ili ksenogibije; glorifikovanja genocida ili zločina; superiorornosti ili inferiornosti usled pripadnosti određenoj rasi, religiji, nacionalnosti ili etničkoj pripadnosti i dr.
Kada je reč o KRITIČKOM STAVU PREMA VLASTI KAO I POLITIČKIM PARTIJAMA I JAVNIM LIČNOSTIMA, i on je dozvoljen ukoliko u njemu nema prepoznatljivog motiva za govor mržnje.

************************************************************************************************

PRAVNI OKVIRU VEZI SA ZABRANOM DISKRIMINACIJE I GOVOROM MRŽNJE U REPUBLICI SRBIJI USTAV REPUBLIKE SRBIJE

Ustav Republike Srbije na deklarativnom nivou garantuje ravnopravnost građana i zabranjuje diskriminaciju, pa tako u članu 1. definiše da je Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, LJUDSKIM I MANJINSKIM PRAVIMA I SLOBODAMA I PRIPADNOSTI EVROPSKIM PRINCIPIMA I VREDNOSTIMA.
Članom 5. proklamuje slobodu osnivanja političkih stranaka, i zabranjuje delovanje političkih stranaka koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, KRŠENJE ZAJEMČENIH LJUDSKIH ILI MANJINSKIH PRAVA ILI IZAZIVANJE RASNE, NACIONALNE ILI VERSKE MRŽNJE. 

Članom 14. Ustav proklamuje da Republika Srbija štiti prava nacionalnih manjina, a da država jemči posebnu zaštitu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta. 

U članu 15. prokalumuje se ravnopravnost polova i propisuje da država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti. 

Članom 18. predvidjeno je da se ljudska i manjinska prava koja su zajemčena Ustavom neposredno primenjuju: “Ustavom se jemče, i kao takva, neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima. Zakonom se može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava. Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače se u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje”.
Diskriminacija se zabranjuje po članu 21. Ustava RS tako što se proklamuje da su pred ustavom I zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, kao i da je zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustav propisuje i da se diskriminacijom ne smatraju posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.
Ustav jemči slobodu misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru u članu 43, kao i da niko nije dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima. Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubeđenje veroispovedanja, obavljanjem verskih obreda, pohađanjem verske službe ili nastave, pojedinačno ili u zajednici s drugima, kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja. Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja može se ograničiti zakonom, samo ako je to neophodno u demokratskom društvu, radi zaštite života i zdravlja ljudi, morala demokratskog društva, sloboda i prava građana zajemčenih Ustavom, javne bezbednosti i javnog reda ili radi sprečavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mržnje.
Po članu 44. crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od države. Ustavni sud može zabraniti versku zajednicu samo ako njeno delovanje ugrožava pravo na život, pravo na psihičko i fizičko zdravlje, prava dece, pravo na lični i porodični integritet, pravo na imovinu, javnu bezbednost i javni red ili ako izaziva i podstiče versku, nacionalnu ili rasnu netrpeljivost.
Članom 46. jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, s tim što se sloboda izražavanja može se zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije.
Ustav podstiče i uvažava razlike (član 48) merama u obrazovanju, kulturi i javnom obaveštavanju, tako što Republika Srbija podstiče razumevanje, uvažavanje i poštovanje razlika koje postoje zbog posebnosti etničkog, kulturnog, jezičkog ili verskog identiteta njenih građana.
Zabranjeno je i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti (član 49).
Po članu 50. svako je slobodan da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja, u Srbiji nema cenzure, a nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja samo ako je to u demokratskom društvu neophodno radi sprečavanja pozivanja na nasilno rušenje Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, sprečavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje ili radi sprečavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnje, kojim se podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.
Ustav po članu 55. jamči slobodu udruživanja, bez prethodnog odobrenja, zabranjuje tajna i paravojna udruženja I odredjuje da Ustavni sud može zabraniti samo ono udruženje čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje.
Po članu 76. Ustav pripadnicima nacionalnih manjina jemči se ravnopravnost pred zakonom i jednaka zakonska zaštita I zabranjuje bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini, osim pozituvne.
U članu 81. Ustav proklamuje obavezu razvijanja duha tolerancije tako što Srbija u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja podstiče duh tolerancije i međukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapređenje uzajamnog poštovanja, razumevanja i saradnje među svim ljudima koji žive na njenoj teritoriji, bez obzira na njihov etnički, kulturni, jezički ili verski identitet. 

ZAKON O RADIODIFUZIJI 

U članu 21. Zakon o radiodifuziji propisuje da se Radiodifuzna agencija stara da programi emitera ne sadrže informacije kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihove različite političke opredeljenosti ili zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili seksualnoj opredeljenosti.
Postupanje emitera suprotno ovoj zabrani je osnov za izricanje predviđenih mera od strane Agencije, nezavisno od drugih pravnih sredstava koja stoje na raspolaganju oštećenom.
Shodno članu 17 Zakona, Agencija može emiteru izreći opomenu i upozorenje, a može mu, u skladu sa odredbama ovog zakona, privremeno ili trajno oduzeti dozvolu za emitovanje programa.
Agencija može da pred nadležnim sudom ili drugim državnim organom pokrene postupak protiv emitera ili odgovornog lica emitera, ako njegovo činjenje ili nečinjenje ima obeležja dela kažnjivog prema zakonu.
Takođe, u skladu sa članom 79 ovog zakona, nosioci javnog radiodifuznog servisa su dužni da pri proizvodnji i emitovanju informativnih programa poštuju princip nepristrasnosti i objektivnosti u tretiranju različitih političkih interesa i različitih subjekata, da se zalažu za slobodu i pluralizam izražavanja javnog mišljenja, kao i da spreče bilo kakav oblik rasne, verske, nacionalne, etničke ili druge netrpeljivosti ili mržnje, ili netrpeljivosti u pogledu seksualne opredeljenosti. 

ZAKON O OGLAŠAVANJU 

Načelo zabrane diskriminacije je definisano u članu 7. Zakona o oglašavanju: Oglašavanje ne može, neposredno ili posredno, da podstiče na diskriminaciju po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, boje kože, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog ubeđenja, imovinskog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
Ne može se odbiti objavljivanje, odnosno emitovanje oglasne poruke zbog rasne, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola ili drugog ličnog svojstva lica koje traži objavljivanje, odnosno emitovanje oglasne poruke.

ZAKON O JAVNOM INFORMISANJU 

U članu 38. Zakon o javnom informisanju zabranjuje govor mržnje koje se definiše kao:
Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo. 

Zakon predviđa da se može podići tužba zbog povrede govora mržnje (član 39) tako što lice na koje se kao pripadnika grupe lično odnosi informacija iz člana 38. ovog zakona ima pravo da podnese tužbu sudu protiv autora informacije i protiv odgovornog urednika javnog glasila u kome je informacija objavljena, kojom može da zahteva zabranu njenog ponovnog objavljivanja i objavljivanja presude na trošak tuženih. Ovu tužbu može podneti i svako pravno lice čiji je cilj zaštita sloboda i prava čoveka i građanina, kao i organizacija čiji je cilj zaštita interesa grupa iz člana 38. ovog zakona. Međutim, ukoliko se ingformacija odnosi na odredjeno lice prevno lice može podneti tužbu samo uz pristanak tog lica na kog se informacija odnosi. U pogledu oslobađanja od odgovornosti u članu 40. se navode izuzeci, tako da se ne smatra povredom zabrane gpovora mržnje novinarski i naučni tekst ako je objavljen: 1) bez namere da se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica i grupe lica koje su navedene u članu 38; 2) s namerom da se kritički ukaže na diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica iz člana 38. ili na pojave koje predstavljaju ili mogu da predstavljaju podsticanje na takvo ponašanje. 

KRIVIČNI ZAKON REPUBLIKE SRBIJE 

Sva u nastavku navedena krvična dela (povreda ravnopravnosti 128, povreda prava upotrebe jezika i pisma 129-130, Povreda slobode ispovedanja vere i vršenja verskih obreda 131, Povreda ugleda naroda, nacionalnih i etničkih grupa SCG 174, Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti 317, Organizovanje i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina 375 i Rasna i druga diskriminacija 387) sadrže u sebi elemente diskriminacije, netolerancije, podstrekivanje na nasilje, govor mržnje i zločin iz mržnje, s tim što nijedno od navedenih dela ne predstavalja krivično delo zločin iz mržnje i govor mržnje, te samim tim, a s obzirom da se radi o krivičnom pravu ne postoji mogućnost da se tumačenjem pojedinih odredbi pojedinih krivičnih dela neko osudi za zločin iz mržnje ili govor mržnje. Ovde treba naglasiti da i krivično delo nasilničko ponašanje je u sudskoj praksi tumači tako da niko ne može biti osuđen za ovo krivično delo ako prethodno nije oosuđivan za neko od krivičnih dela koje u sebi sadrži elemente nasilja. Na ovom mestu dajemo definicije samo tri krivična dela koja u sebi imaju navedene elemente: povreda ravnopravnosti (čl. 128); izazivanje nacionalne rasne i verske mržnje i netrpeljivosti (317) i rasna i druga diskriminacija (član 387). 

Povreda ravnopravnosti 

(1) Ko zbog nacionalne ili etničke pripadnosti, rasi ili veroispovesti ili zbog odsustva te pripadnosti ili zbog razlika u pogledu političkog ili drugog ubeđenja, pola, jezika, obrazovanja, društvenog položaja, socijalnog porekla, imovnog stanja ili nekog drugog ličnog svojstva, drugome uskrati ili ograniči prava čoveka i građanina utvrđena Ustavom, zakonima ili drugim propisima ili opštim aktima ili potvrđenim međunarodnim ugovorima ili mu na osnovu ove razlike daje povlastice ili pogodnosti, kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina. 

Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti 

(1) Ko izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mržnju, ili netrpeljivost među narodima ili etničkim zajednicama koje žive u Srbiji, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prinudom, zlostavljanjem, ugrožavanjem sigurnosti, izlaganjem poruzi nacionalnih, etničkih ili verskih simbola, oštećenjem tuđih stvari, skrnavljenjem spomenika, spomen-obeležja ili grobova, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. 

(3) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog člana vrši zloupotrebom položaja ili ovlašćenja ili ako je usled tih dela došlo do nereda, nasilja ili drugih teških posledica za zajednički život naroda, nacionalnih manjina ili etničkih grupa koje žive u Srbiji, kazniće se za delo iz stava 1. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 2. zatvorom od dve do deset godina. 

Rasna i druga diskriminacija 

(1) Ko na osnovu razlike u rasi, boji kože, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu krši osnovna ljudska prava i slobode zajamčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i ratifikovanim međunarodnim ugovorima od strane SCG, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. 

(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se ko vrši proganjanje organizacija ili pojedinaca zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi. 

(3) Ko širi ideje o superiornosti jedne rase nad drugom ili propagira rasnu mržnju ili podstiče na rasnu diskriminaciju, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri ....

ИТД...ИТСЛ...

УПЛАШЕНИ СТЕ ?! 

ТЕК САДА ВИДИТЕ ДА ЈЕ ТЕШКО ИМАТИ СОПСТВЕНО МИШЉЕЊЕ И ИЗНЕТИ ГА НА,РЕЦИМО, "Фејсбуку" или "Твитеру" а да оно не потпада под ову демократску и изнад свега корисну дефиницију "ГОВОРА МРЖЊЕ" !!!

НЕКИ ПРИМЕРИ "ГОВОРА МРЖЊЕ" ( или - шта не треба рећи )

1. "Жене у црном" нису никакве ПИЧКЕ или ПИЗДЕ које треба да туку навијачи неименованих фудбалских тимова - оне су припаднице "Женске мировне групе феминистичко-антимилитаристичке оријентације" !!!

( Напомена : Реч "пичка" је српска народна реч која означава женски полни орган,или да се послужимо чувеним цитатом из чувеног филма "Вариола вера" :

"Пичка је женски полни орган а пизда је карактерна особина" )

 

2. Педери и лезбејке у ствари нису то - они су  "ЛБГТ ПОПУЛАЦИЈА" !!! ( нисам сигуран шта су педофили,некрофили и остали дефинисани и недефинисани припадници неких других "популација" )

 

3. ЦИГАНИ нису "Цигани" - они су у ствари "РОМИ" ( без обзира на чињеницу што на циганском,односно ромском језику та реч значи "ЧОВЕК" ) - или да поједноставимо ствар - СВИ СМО МИ РОМИ !!!

( да не кажем "Цигани" )

Ово су САМО ТРИ драстична примера ... за остале се снађите сами ...

 

АУТОР ОВОГ БЛОГА СМАТРА ДА ЈЕ НА ОВАЈ НАЧИН ДОПРИНЕО ДЕМОКРАТИЗАЦИЈИ И ЕВРОПЕИЗАЦИЈИ ПОСЕТИЛАЦА ОВОГ БЛОГА И УКАЗАО ИМ НА МОГУЋЕ ШТЕТНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ЊИХОВОГ ЕВЕНТУАЛНОГ ПОНАШАЊА !!!